webinar

Antitelo-lek konjugati (ADC) predstavljaju inovativnu klasu hemioterapeutika koji su zbog izvanredne efikasnosti u pogledu selektivnog ubijanja malignih ćelija i manje sistemskih neželjenih efekata u poređenju sa konvencionalnom hemoterapijom uneli pravu revoluciju u lečenju malignih bolesti. Ovo čini da je poslednjih godina ADC terapija u fokusu mnogih onkoistraživačkih grupa, tako da danas postoji 13 zvanično odobrenih […]

Hronične nezarazne bolesti su veliki globalni izazov, uključujući i Srbiju. Najčešće su bolesti srca, cerebrovaskularne bolesti, karcinom pluća, afektivni poremećaji i šećerna bolest. Prevencija ovih bolesti je ključna, posebno u vezi s lipidnim profilom i aterosklerozom. Dislipidemije su poremećaji metabolizma lipida i važne su za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Skrining i tretman dislipidemija su od velikog značaja. Edukacija i interakcija sa stručnjacima doprinose boljoj lekarskoj praksi.

Vitamin K se u prirodi nalazi u dva oblika: K1/filohinon (namirnice biljnog porekla, npr. spanać, brokoli, kupus) i K2/menahinon (namirnice životinjskog porekla, npr. mleko, sir, meso, jaja). Njegovim unosom obezbeđuje se optimalna aktivnost enzima gama-glutamil karboksilaze, koji reguliše procese koagulacije, ćelijske deobe/rasta i apoptoze, formiranje koštanog tkiva i sklonost ka kalcifikaciji mekih tkiva (krvnih sudova i srčanih valvula). Smatra se da je, pre svih, ovaj poslednji efekat odgovoran za redukciju neželjenih kardiovaskularnih događaja, zbog čega brojne studije savetuju suplementaciju ovim vitaminom, pre svega u K2 obliku. Mehanizam kardioprotektivnog dejstva vitamina K2 podrazumeva karboksilaciju i defosforilaciju vitamin K-zavisnog matriksnog gla proteina (MGP), potentnog supresora taloženja kalcijuma u krvnim sudovima, koji stoga predstavlja i zgodan biološki marker za praćenje rezultata prekliničkih studija o suplementaciji vitamina K i prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Takođe, od 2000-ih godina brojne kliničke studije ispituju ovu povezanost, a njihovi se rezultati slivaju u, sada već, brojne sistematske preglede i meta-analize. Rezultati poslednjeg takvog rada iz 2024. godine (gde su u 17 RCT sumirani efekti suplementacije vitamina K na telesnu masu, krvni pritisak, CRP, glikemijski i lipidni profil kod starijih muškaraca), ipak, ukazuju na nedovoljnu efikasnost u pogledu smanjivanja glavnih kardiovaskularnih riziko-faktora, osim redukcije HOMA-IR. Ipak, postoje čvrsti dokazi o usporavanju taloženja kalcifikata kod pacijenata sa hroničnim bubrežnim oštećenjem (375 mcg/24 nedelje) i dijabetes melitusom (360 mcg/6 meseci), što je značajno sa pacijentima sa komorbiditetima. No, povoljni efekti suplementacije se beleže i kod zdravih atleta.
Glavni izvori vitamina D su namirnice (sardine, skuša, žumance, pečurke, jetra bakalara), izlaganje sunčevoj svetlosti i sintetski suplementi. Iako se prva masovna primena ovog vitamina vezuje za antirahitičnu zaštitu, pronalaženjem receptora za vitamin D (VDR) u skoro svakom tkivu u organizmu, otpočela je njegova primena u širem spektru indikacija. Pored skeletnih promena, danas se deficit vitamina D vezuje za rizik od razvoja astme, atopijskog dermatitisa, dijabetes melitusa tip 1, inflamatornih bolesti creva, karcinoma (prostate, kolona, dojke) ali i činilaca kardiovaskularnog rizika: gojaznosti, hipertenzije i metaboličkog sindroma. Štaviše, pokazano je da aktivne forme ovog vitamina deluju inhibitorno na renin, što umanjuje rizik od razvoja hipertenzije, moždanog udara, infarkta miokarda i nagle srčane smrti. Posebno su ugroženi deca (prevremeno rođeni, odojčad na prirodnoj ishrani bez profilakse), gojazni, osobe sa oštećenjem bubrega, jetre i kože, kao i pacijenti koji primaju određene lekove (sistemski kortikosteroidi, antikonvulzivi), dakle, može se reći, značajan procenat populacije. Zbog toga i preporuke oko suplementacije vitaminom D treba da zavise od karakteristika određene populacije (uključujući geografsku širinu, pigmentaciju kože i godišnje doba, mogućnost terapijskog monitoringa (merenje serumskog kalcijuma, fosfora i alkalne fosfataze)).
Zbog svega prethodno navedenog, a u cilju optimizovanja terapije koja bi najviše doprinela redukciji mikrovaskularnih komplikacija i veličine plaka, novije studije navode koristi od udružene primene ova dva suplementa, posebno u K2D3 obliku. Korisni efekti ove kombinacije se ogledaju u sinergiji povećanja intestinalne apsorpcije kalcijuma (vitamin D) a potom, umesto u sistemsku cirkulaciju, njegove preraspodele i akumulacije u kosti (vitamin K, posredstvom osteokalcina). Pored toga, vitamin K smanjuje i aktivnost osteoklasta, a na molekularnom nivou, povećava se produkcija i aktivacija MGP-a. Time se jača koštana gustina a ujedno i smanjuje rizik od kalcifikacije mekih tkiva, uključujući i krvne sudove. Ipak, oprez se savetuje kod pacijenata sa malapsorptivnim sindromom, hiperkalcijemijom i nefrokalcinozom/nefrolitijazom. RCT studija (AVADEC) objavljena u časopisu Circulation 2022. godine nije potvrdila sinergističku ulogu vitamina K (720 mcg) i D (25 mcg) u usporavanju procesa kalcifikacije aortne stenoze, ali su novije studije optimističnije i predlažu dalja ispitivanja (INTRICATE, DANCODE).
Šta o odnosu K2D3 i kardiovaskularnog zdravlja za sada znamo, šta su dokazane koristi, šta dileme, a šta rizici, u toku seminara će nas uputiti stručnjaci iz oblasti farmakologije, kardiologije i kardiovaskularne hirurgije.

Gojaznost je hronična, multifaktorijalna bolest koja se karakteriše ekscesivnim
nakupljanjem masnih depozita i preteča je neadekvatno kontrolisane prekomerne uhranjenosti. Dijagnoza se postavlja odnosom izmerene telesne mase (TM) i telesne visine (TV), koji se predstavlja indekom telesne mase (BMI, body-mass index). Pa tako, vrednosti BMI od 25 do 29.9 kg/m 2 definišu prekomernu gojaznost, od 30 do 34.9 kg/m 2 gojaznost, dok je BMI preko 35 kg/m 2 svojstven ekstremnoj gojaznosti. Tokom 2022. godine, 2,5 biliona ljudi (43% odrasle populacije) širom sveta je bilo prekomerno uhranjeno, dok je 890 miliona (16% odrasle populacije) ljudi gojazno (što je rast za 8% u odnosu na 1990. godinu). Epidemija gojaznosti je primećena i među decom, pa je tako prisutna kod 37 miliona dece mlađe od 5 godina i 390 miliona dece i adolescenata uzrasta 5-19 godina (što je rast za 6% u odnosu na 1990. godinu). Faktori rizika za razvoj gojaznosti su brojni: genetska predispozicija, psihosocijalni faktori i drugi (lekovi, komorbiditeti, imobilizacija, jatrogene procedure, monogenske bolesti, fizička aktivnost, ishrana, itd.), a treba podsetiti i da je deo šire kliničke slike metaboličkog sindroma. Pored toga, gojazni bolesnici su u povećanom riziku za razvoj kardiovaskularnih bolesti (infarkt miokarda i šlog), metaboličkih (dijabetes melitus tip 2, osteoporoza), muskuloskeletnih (osteoartritis), malignih (karcinom endometrijuma, dojke, kolona), neuropsiholoških i bolesti reproduktivnih organa. Ove komplikacije rezultuju ograničenju kvaliteta života i/ili skraćuju životni vek. Ipak, ohrabrujuća je činjenica da gojaznost pripada grupi tzv. preventabilnih bolesti.
Zbog velikog javno-zdravstvenog značaja, posebno se ističe uticaj preventivnih mera (primarne i sekundarne prevencije) odnosno sprovođenje (edukativnih) aktivnosti koje smanjuju rizik za pojedinačnog pacijenta, ali i kreiranje/implementacija programa/preporuka na nacionalnom/globalnom nivou. Ovim programa je pre svega cilj motivacija bolesnika i redukcija telesne mase (za 5-10%), kroz pet osnovnih načina: stimulacija fizičke aktivnosti, edukacija, izbegavanje zaslađenih napisaka i hrane, primena balansirane ishrane i pravovremeno lečenje gojaznosti. Za decu se među literaturom mogu pronaći i posebno dizajnirani jelovnici i stručni saveti za roditelje.
Ukoliko nefarmakološke mere lečenja ne daju rezultat, započinje se sa primenom farmakološke terapije. Danas se za dugotrajnu terapiju gojaznosti mogu primenjivati sledeći lekovi: orlistat, lorkaserin, fentermin-topiramat, liraglutid i bupropion-naltrekson . Orlistat je inhibitor duodenalne lipoproteinske lipaze, dok je lorkaserin agonista serotoninskog receptora. Fentermin predstavlja centralni supresor apetita za kratkotrajnu/ograničenu primenu, dok je topiramat antiepileptik sa antimigrenoznom aktivnošću. Liraglutid je inkretinski (GLP-1) agonista, što ga inicijalno svrstava u hipoglikemike, ali se u toj indikaciji koristi u manjim dozama. Poslednja je kombinacija antidepresiva (bupropion) i leka za opioidnu i alkoholnu zavisnost (naltrekson). S obzirom na udruženost, korisni su i lekovi protiv dislipidemije; konvencionalni (statini, ezetimib, PCSK9 inhibitori), ali i noviji (alirokumab, bempedoična kiselina, anti-sense oligonucleotids – ASOs, ANGPTL inhibitori, APOC3 inhibitori, lomitapid i CETP inhibitori). Noviji lekovi deluju na nivou genske eskpresije receptora, ali i signalnih puteva koji učestvuju u metabolizmu lipida. U slučaju neuspeha i ove terapije, primenjuju se invazivne metode poput endoskopskih procedura (gastroplastika, intragastrična balon dilatacija) i barijatrijska hirurgija (gastrični bajpas, banding). U upotrebi su i novije metode poput blokade vagusnog nerva, gastrični aspirat i aplikacija hidrogelova.
Zbog svega navedenog, nedvosmislen je značaj i potreba skupova poput ovog, u kojima specijalisti sa dugogodišnjim iskustvom prezentuju savremene stavove menadžmenta ove hronične bolesti (sa aspekta lečenja i prevencije) a zdravstveni profesionalci/slušaoci proširuju svoje znanje. Finalni cilj ove edukacije je svakako građanin, odnosno bolesnik, kome će, nakon slušanja ovog seminara, pružaoci zdravstvenih usluga ponuditi pravovremene informacije iz ove oblasti.

Alergija predstavlja izmenjenu reaktivnost pojedinih osoba na određeni alergen. Osobe sklone alergiji (kolokvijalno ”atopičari”) nakon kontakta sa alergenom reaguju preosetljivo, prekomernim stvaranjem IgE antitela. Ova antitela, uz medijatore zapaljenja (proinflamatorni citokini) i ostale komponente celularnog i humoralnog imunološkog odgovora dovode do oštećenja tkiva i razvoja alergijskih bolesti. Alergeni mogu biti nutritivni (jaje, mleko, riba, soja,

Video Predavanja Ciljevi Opis Video *Video je namenjen isključivo lekarima i farmaceutima. Predavanja Ciljevi Opis Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Međunarodne agencije za istraživanje maligniteta, tokom 2022. godine je registrovano oko 2.300.000 žena sa novodijagnostikovanim karcinomom dojke (KD), dok je kod 666.000 žena bio neposredni uzrok smrti. Smatra se da je 30% ovih

Karcinom prostate (KP) i dalje predstavlja vodeći uzrok morbiditeta i mortaliteta kod muškaraca širom sveta. Tokom 2020. godine, globalna incidenca KP je iznosila preko 1.4 miliona, dok je kod 375 300 muškaraca bila neposredni uzrok smrti. Predstavlja najučestaliji karcinom među muškarcima u preko 50% zemalja sveta (112/185), dok je u 25% zemalja i najučestaliji uzrok smrtnosti. Incidenca ove bolesti raste sa godinama, pa tako afektira skoro 60% muškaraca starijih od 79 godina. Na veću indicencu utiču i etničnost, genetska predispozicija, mogućnost skrininga, struktura/dostupnost zdravstvene zaštite ali i drugi faktori (bračni status, seksualna aktivnost, unos dijetarnih vlakana, fizička aktivnost, komorbiditeti, klimatski i sredinski faktori).

Gojaznost je definisana kao prekomerna akumulacija masti u organizmu, a u pogledu antropometrijskih mera, kao BMI > 30 kg/m2 (BMI – indeks telesne mase). Predstavlja jedan od modifikabilnih faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih (infarkt miokarda), metaboličkih (osteoporoza), inflamatornih (osteoartritis) i malignih (karcinom dojke, kolona) bolesti.

Šećerna bolest (diabetes mellitus) predstavlja hroničnu, nezaraznu, progresivnu, multisistemsku bolest, čija je globalna prevalenca i dalje visoka. Poseban značaj ima u posebnim populacionim grupama: pedijatrijskoj populaciji, odnosno u vreme intenziviranja rasta i psihomotornog razvoja dece, a docnije u pubertetu i adolescenciji, i kod starijih kojima je kompromitovana funkcija jetre i bubrega. Prema patogenetskom mehanizmu nastanka, odnosno prema tome da li je hiperglikemija, glavno obeležje ove bolesti, nastala usled autoimunske destrukcije Langerhansovih β ćelija pankreasa ili je pak, posledica neadekvatog preuzimanja od strane perifernih tkiva, razlikujemo tip 1 i tip 2. Osim patogeneze, ovi tipovi se međusobno razlikuju prema uzrasnoj distribuciji u kojoj očekujemo otkrivanje bolesti, po toku, prognozi ali i lečenju. Iako postoji genetska predispozicija, u dostupnoj literaturi se mnogo češće navodi multifaktorski uticaj, pa se smatra se da je tip 2 dijabetesa mnogo češći kod osoba sa metaboličkim sindromom i drugim kardiometaboličkim bolestima. Zbog svog javno-zdravstvenog, psihosocijalnog i ekonomskog značaja (uticaj na ukupni mortalitet, povezanost sa psihijatrijskim komorbiditetima, smanjen kvalitet života, umanjena radna sposobnost), napori stručne javnosti se i dalje usmeravaju ka preventivnim aktivnostima – promociji zdravih stilova života i promovisanju značaja redovnih lekarskih pregleda (skrininga), kako bi se izbegao, vrlo često, nepovoljan klinički tok bolesti. Ukoliko se bolest ne uoči na vreme, njene komplikacije mogu smanjiti životni vek, a neretko i akutno ugroziti život. Zbog svega navedenog, u poslednje vreme se sve intenzivnije razvijaju novi farmakoterapijski pristupi lečenju dijabetesa, tako da se na tržištu nalaze lekovi sa multiplim, inovativnim mehanizmima delovanja, a koji su u kliničkim studijama potvrdili svoju efikasnost i bezbednost, a neki i smanjili mortalitet od kardiovaskularnih bolesti. Zbog toga je, sa aspekta lekarske struke, važno uticati na sve nivoe hroničnog i progresivnog toka bolesti – od identifikacije rizične populacije, pravovremenih saveta i uvođenja nefarmakoloških mera lečenja, praćenja najnovijih smernica i protokola lečenja, do optimizacije terapije i personalizovanog pristupa u lečenju najkomplikovanijih pacijenata. Ukoliko se zadržimo na farmakoterapiji, videćemo da se ona i dalje razvija, uprkos velikom broju dostupnih lekova. Danas je u kliničkoj upotrebi veliki broj klasa hipoglikemika: derivati sulfonilureje, tiazolidindioni, inhibitori α- glukozidaze, bigvanidi, amilinski analozi, agonisti GLP-1 receptora, SGLT2 inhibitori. Razume se da poznavanje ovako velikog broja lekova zahteva ažuriranost znanja lekara, selekcija i praćenje pouzdanih izvora informisanja, pre svega novijih saznanja o farmakokinetskim i farmakodinamskim interakcijama lekova, naročito kod pacijenata sa multiplim komorbiditetima (kao što su oboljenja jetre i bubrega). Zbog toga je ovaj seminar posvećen svim pomenutim fazama – od identifikacije pacijenata sa predijabetesom, preko personalizovanog pristupa u lečenju pacijenata (sa posebnim osvrtom na primenu agonista GLP-1 receptora) do novijih standarda u zdravstvenoj nezi pacijenata, kroz pregled najnovijih smernica i protokola. Unapređenje znanja lekara i ostalog medicinskog osoblja o patofiziologiji i lečenju ove, i dalje kompleksne bolesti, moglo bi doprineti usporavanju njene progresije, poboljšanja kvaliteta života i očuvanje životnog veka pacijenata.

Karcinom dojke (KD) čini 12% od ukupnog opterećenja društva malignim bolestima širom sveta. Prisutan je kod 1 od 3 žene (30%) sa novootkrivenim malignitetom godišnje, a smatra se da će 1 od 11 žena razviti ovaj tip tumora pre 74. godine. Prema SZO, tokom 2020. godine KD je dijagnostikovan kod 2,3 miliona žena širom sveta,