webinar

Tokom 2022. godine gojaznost je dosegla pandemijske razmere, sa procenjenom globalnom učestalošću od 12.5% (2,5 biliona) odraslih. Situacija je alarmantna i među decom, jer je prisutna kod preko 37 miliona dece ispod 5 godina, i kod 160 miliona dece uzrasta 5-19 godina širom sveta. Agresivno lečenje, često multimodalnim pristupom je osnova u redukciji rizika za

Najvažniji elemenat svakog genetskog savetovališta podrazumeva bezbednost pacijenata (u daljem tekstu: roditelja) i njihovu pravovremenu informisanost. Genetičar treba da se postara da su roditelji u potpunosti razumeli svrhu sprovođenih analiza kao i razliku između skrining i dijagnostičkih testova (u slučaju da je skrining test bio pozitivan, roditelji se upućuju na neke od dijagnostičkih testova kako bi se donela konačna i ireverzibilna odluka o nastavku trudnoće). Roditeljima je potrebno da se objasni takođe da negativan genetički skrining test ne isključuje u potpunosti genetsku bolest. Značaj prenatalne genetske dijagnostike za planiranje trudnoće, praktični aspekti kao i uloga u odluci o nastavku trudnoće biće detaljno objašnjeno od našeg genetičara.

Hepatitis C (HCV) infekcija pogađa 58 miliona ljudi širom sveta, a pretpostavlja se da je procenat seropozitivnih anti-HCV ljudi u poslednjih 20 godina porastao za + 0.5%. HCV je sferični RNK virus sa omotačem, čiji genom kodira 3 strukturna (nukleokapsidni protein i 2 proteina omotača – E1 i E2) i 5 nestrukturnih (NS3, NS4A, NS4B,

Dijabetesna periferna neuropatija (DPN) predstavlja hroničnu sekvelu dugotrajne šećerne bolesti, koja nastaje usled oštećenja perifernih nerava. Sa očekivanim porastom globalne prevalence šećerne bolesti (preko 780 miliona ljudi do 2045. godine), očekuje se i povećana prevalenca ove komplikacije. Generalno, ova forma predstavlja najčešću formu periferne neuropatije, koja se karakteriše distalnom simetričnom polineuropatijom (mnogo ređe mononeuropatijom), gubitkom

Farmakoterapija gojaznosti je danas bogatija novim terapijskim opcijama, što kao monoterapija, što kao fiksna kombinacija lekova.

Pušenje predstavlja vodeći modifikabilni faktor rizika za hronične nezarazane bolesti, što je poznato već decenijama. Pored uticaja na somatsko zdralje, posledice udisanja duvanskog dima, odnosno pušenja, su i lokalne promene u oralnoj duplji, što je bila tema našeg prethodnog webinara. Podsećanja radi, pušenje povećava rizik za razvoj oralnih karcinoma, oralnih mukoznih lezija (leukoplakije, eritroplakije, stomatitisa,

Fibroidi materice (poznati i kao miomi ili lejomiomi) su benigni tumori koji rastu unutar materice. Ne pokazuju maligni potencijal, vrlo su česti (polovina žena ih ima do 50. godine), i mogu biti asimptomatski. Obično se prezentuju obilnim menstrualnim krvarenjem, poteškoćama sa mokrenjem (problemi sa pražnjenjem mokraćne bešike, urgencija, inkontinencija, retencija urina), bolovima u slabinskom delu

Urogenitalne infekcije su česte kod ljudi. Prevalentne su u svim uzrastima, a češće su kod žena. Zapravo, smatra se da preko 50% žena u svetu tokom života barem jednom ima urinarnu infekciju, dok 30% žena (u SAD-u) barem jednom u toku života oboli od bakterijskog vulvovaginitsa. Infekcije ove regije gljivicama su posebno česte. Sa urogenitalnim infekcijama žena se najčešće sreću specijalisti ginekologije, ali se dobar deo dijagnostičko-terapijskog pristupa može postići i u ordinaciji lekara opšte prakse. O infektivnom vulvovaginitisu i bakterijskoj vaginozi (disbioza vaginalne mikrobiote) detaljnije je diskutovano u jednoj od naših prethodnih edukacija, kada su pokrivene teme od etiologije, dijagnostike, lečenja i prevencije. Na isti način, sveobuhvatno, ovaj seminar će se baviti infekcijama mokraćne bešike, ali i novijim preporukama za lečenje seksualno prenosivih bolesti, pre svega genitalnog herpesa.
Cistitis predstavlja infekciju mokraćne bešike. Najčešće je infektivne etiologije (E. coli), mada se može javiti i kao posledica šećerne bolesti, nefrolitijaze, povrede kičmene moždine, radijacije karličnog predela, dugotrajne primene katetera, upotrebe lekova (ciklofosfamid) i hemikalija (hemijski cistitis). Javljaju se kod mladih, seksualno aktivnih, prethodno zdravih žena, kod kojih su najčešće blagog toka, ili čak asimptomatske (”nekomplikovani” cistitis). Najčešći simptom je učestalo i bolno mokrenje. peckanje/svrab ili inkontinencija. Na ovo se posumnja već tokom razgovora u lekarskoj ordinaciji, a potvrđuje se laboratorijskom i mikrobiološkom analizom urina. Već je spomenuto da ove infekcije mogu biti blage, kada ne zahtevaju lečenje. Ukoliko postoji rizik od komplikacija (infekcija bubrega), leče se antibioticima (najčešće amoksicilin, trimetoprim-sulfometoksazol i nitrofurantoin), a danas postoje i novije preporuke. Često se primenjuju i prirodni lekovi (čaj od brusnice). Treba obratiti pažnju na dodatne faktore (povišena telesna temperatura, pogoršavanje simptoma, bolovi u leđima, komorbiditeti), kada se savetuje neodložan odlazak lekaru. Veliki problem su rekurentne urogenitalne infekcije, posebno česte kod žena u postmenopauzi (prema definiciji, preko 2 simptomatske infekcije tokom 6 meseci, ili preko 3 simptomatske infekcije tokom godinu dana). U kontekstu etiologije, u poslednje vreme se govori o ”urinarnom mikrobiomu”. Zanimljiva studija o ”metagenomici” urinarne mikrosredine, rezultirala je pozitivnoj korelaciji između vrsta Bifidobacterium i Lactobacillus i koncentracija estrogena u urinu, kod žena bez urogenitalnih infekcija. Ovim se distorzije u mikrobiomu genitalnog ili/i vaginalnog miljea dovode u tesnu povezanost sa etiologijom rekurentnih urinarnih infekcija u postmenopauzalnih žena. Urogenitalni mikrobiom je sve više predmet interesovanja nauke jer predstavlja metu za novije pristupe u lečenju ovih upornih infekcija. Više o cistitisu i aspektima lečenja, pogotovo o inovativnoj terapiji, u posebnom predavanju.
Posebno čest problem u kliničkoj praksi su seksualno-prenosive bolesti, ”umbrella” termin od nekoliko entiteta, koje nastaju nakon seksualnog odnosa, delovanjem infektivnog agensa. Nedavno (2021. godine) su ažurirane smernice za lečenje ovih bolesti, a biće predstavljene u okviru predavanja o čestim urogenitalnim infekcijama u ginekološkoj praksi. Novim vodičem obuhvaćeni su različiti aspekti: novine u lečenju Neisseria gonorrhoeae, Chlamydia trachomatis, Mycoplasma genitalium i Trichomonas vaginalis infekcije; metronidazol u lečenju pelvične inflamatorne bolesti; alternativne metode za lečenje bakterijske vaginoze; preporuke za lečenje humanog papilomavirusa; novine u lečenju sifilisa kod trudnica, lečenje hepatitisa S, kao i serološka dijagnostika genitalnog herpesa.
Lečenje urogenitalnih infekcija smatramo izuzetno i stalno aktuelnom temom i sa zadovoljstvom predstaljamo najnovije informacije iz ove oblasti.

Prema izveštaju Svetske zdravstvene Organizacije (SZO), 23,6% globalne populacije (uzrasta preko 15 godina) je tokom 2018. godine konzumiralo cigarete, dok je danas taj procenat nešto niži (20,9%). Najčešći metod upotrebe duvana je svakako pušenje cigareta (10-14 mg nikotina/cigareta), a u savremenije (no ređe) metode spadaju žvakanje, ušmrkavanje i ostalo, u kojima je koncentracija nikotina manja. Nikotin se u organizam može uneti i u vidu transdermalnih flastera, lozengi, sublingvalnih tableta, inhalatora i nazalnih sprejeva. Ovo se objedinjeno naziva NRT (nicotine replacement therapy) i predstavlja kliničku primenu nikotina, odnosno upotrebu nikotina u svrhu odvikavanja.
Štetnost duvanskog dima po ljudsko zdravlje uključuje i neželjene efekte u oralnoj duplji. U njih spadaju oralni karcinomi, oralne mukozne lezije (leukoplakija, eritroplakija, stomatitis, melanoza), periodontalni apscesi, alveolarni osteitis, sijalolitijaza i karijes. Pored toga, može se uočiti i gubitak zuba, usporeno zarastanje rane nakon hirurgije desni i smanjen osećaj ukusa (hipogeuzija). Krvarenje iz desni je posebno često, a nastaje kao posledica nedovoljnog snabdevanja krvlju usled vazokonstrikcije izazvane nikotinom. Ostali navedeni efekti su posledica pre svega supresivnog dejstva nikotina na imunski sistem. Posebno teška komplikacija sa lošom prognozom je oralni karcinom skvamoznih ćelija, čije je petogodišnje preživljavanje 20%. Ovaj karcinom je ubedljivo najčešći karcinom oralne duplje, do koga najčešće dolazi oksidativnim stresom prouzrokovanim toksičnim metabolitima duvanskog dima.Pušenje je često udruženo i sa infektivnim bolestima a treba istaći i njegov širi, finansijski i socio-ekonomski problem.
Periodontalna bolest (gingivitis i periodontitis) je izazvana infekcijom koja razara kosti vilice koje okružuju i podupiru zube, a učestvuju u žvakanju hrane. Simptomi periodontitisa obuhvataju crvene, otečene, napete i bolne desni, gnojni sadržaj, neprijatan zadah i gubitak zuba. U toku progresije bolesti, bakterije i ostaci hrane mogu stvoriti dentalne plakove, koji dalje, međusobnim učvršćivanjem. mogu dovesti do dentalnog kalkulusa. Ovo se češće javlja kod ljudi koji puše, a rizik se povećava sa brojem popušenih cigareta dnevno. Pa tako, ukoliko osoba puši do 10 cigareta dnevno, rizik je komparabilan sa nepušačima, dok je za teže pušače (preko 10 cigareta dnevno) rizik čak 5 puta veći. Ukoliko se uz duvan konkomitantno (i hronično) (zlo)upotrebljava i alkohol, postoji rizik od nekrotizirajućeg ulcerativnog gingivitisa. Nasuprot verovanju, elektronske cigarete (e-cigarete ili vaping) sadrže štetne materije (nikotin, teške metale, volatilne organske, aditive (sukroza, etil maltol, propilen glikol) i onkogene materije), što takođe nepovoljno utiče na oralno zdravlje, pre svega zbog kariogenog potencijala. Ne samo to, značajno različit mikrobiom e-cigareta, prema nekim mikrobiološkim studijama, ima veći patogeni značaj od klasičnih cigareta. Navika e-cigareta je pogotovo zastupljena u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), gde se prijavljuje i oko 16 miliona ljudi sa bolestima koje su direktno uzrokovane pušenjem.
Zbog svega navedenog, zdravstveni sistemi teže implementaciji programa odvikavanja od pušenja (kognitivno-bihejvioralnim metodama), kontinuiranim edukativnim tribinama, ili pravovremenim prepoznavanjem pacijenata pod rizikom i njihovim upućivanjem odgovarajućim specijalistima. Ukoliko je ovo nedovoljno, može se primeniti farmakoterapija (bupropion, vareniklin, citizin ili kombinovana terapija sa NRT), kontrolisano i uz nadzor lekara.
Cilj ovog programa je prikaz štetnog uticaja duvanskog dima na oralno zdravnje ljudi. Dugoročni cilj je u funkciji šireg, društvenog i javno-zdravstvenog značaja, a to je smanjivanje ukupnog broja pušača, a samim tim i rizika od bolesti oralne duplje, sa kojom je pušenje u tesnoj povezanosti.