Gojaznost u 21. veku: Izazovi, terapije i komplikacije

Gojaznost se definiše kao ekscesivna akumulacija masti u organizmu, a kvantitativno, kao BMI > 30 kg/m2 (BMI – indeks telesne mase). Prema Svetskom Atlasu Gojaznosti (World Obesity Federation) preko 800 miliona ljudi širom sveta je gojazno (od čega, nažalost, skoro polovinu čini pedijatrijska populacija), dok je skoro bilion ljudi u riziku od razvoja prekomerne uhranjenosti ili gojaznosti. Do 2035 godine se očekuje skoro duplo više gojaznih (preko 1,5 bilin ljudi), što bi činilo >50% svetske populacije odraslih. Reč je o multifaktorijalnom poremećaju kome doprinose: genetika (mutacije specifičnih gena), epigenetika (metilacija DNK, greške imprintinga), fizička neaktivnost, hiperkalorijski unos, pozitivna porodična anamneza, nedovoljan san, lekovi (antidepresivi, antipsihotici, antidijabeticim alfa agonisti i kortikosteroidi), bolesti (Kušingova bolest, metabolički sindrom, multipla endokrina neoplazija, insulinomi, hipotiroidizam, sindrom policističnih jajnika, kongestivna srčana insuficijencija, hipoproteinemija usled bolesti bubrega i/ili jetre). Poseban uticaj imaju socioekonomski status, etničnost, psihološki stres, polutanti životne sredine i veoma ispitivan, crevni mikrobiom. Gojaznost ima značajan uticaj na društvo u celini, a pogotovo na zdravstveni sistem, s obzirom da je faktor rizika za razvoj brojnih bolesti (infarkt miokarda, osteoporoza, osteoartritis, karcinomi, opstruktivna sleep apneja, itd). Ovo doprinosi mortalitetu, smanjuje radnu sposobnost i ekonomske performanse društva. O epidemiologiji i značaju gojaznosti za HHI vek biće reči u prvom delu edukacije.
Lečenje gojaznosti je multidisciplinarno, a može biti nefarmakološko, farmakološko i hirurško. Nefarmakološkim lečenjem se bave prevashodno subspecijalisti higijene, koji planiraju režim ishrane i fizičke aktivnosti. U pogledu farmakološkog lečenja, postoje brojne opcije, ali ćemo navesti one savremene. Prvi GLP-1 receptorski agonista liraglutid, je odobren 2014. godine, nakon što je 56-nedeljna SCALE studija pokazala odlične rezultate. Nekoliko godina kasnije, po završetku SURMOUNT studije, na tržištu se pojavio i tirzepatid, sa manje gastrointestinalnih neželjenih efekata i slične efikasnosti kod pacijenata sa dijabetesom. Po mehanizmu dejstva je GIP/GLP-1 receptor ko-agonista. U narednim godinama, na tržište se planira plasiranje velikog broja lekova sa još raznovrsnijim mehanizmima dejstva. To su npr. mali molekuli koji deluju na GLP-1 receptor (danuglipron), unimolekularni glukagon/ GLP-1 receptorski ko-agonista (survodutid, mazdutid), GCG-GLP-1-GIP receptor tri-agonista (retatrutid), dugodelujući agonista amilinskog receptora (kagrilintid). Biće dostupni u injektibilnom i oralnom obliku, te će biti pogodni za veći broj pacijenata, što će mnogo unaprediti personalizovano lečenje ove bolesti. Hirurško lečenje (barijatrijska hirurgija) se preporučuje farmakorezistentnim oblicima bolesti ili pacijentima koji ne tolerišu lekove. Pregled dosadašnjih modaliteta lečenja i perspektive buduće farmakoterapije gojaznosti biće prikazani u drugom delu edukacije.
Treći, i poslednji segment biće posvećen low-grade (metaboličkoj) inflamaciji, koja se viđa kao hronična komplikacija gojaznosti. Ovo vodi u aterosklerozu i bolest koronarnih arterija, bolesti koje su prevalentne i u Republici Srbiji. Stoga, biće diskutovana međuzavisnost inflamatornih markera i konsituenata ćelija i organa gojaznih pacijenata (masno tkivo, makrofagi, limfociti, aminokiseline, adipokini i hormoni) kao i dijagnostički i prognostički značaj, odnosno prediktivna vrednost markera inflamacije (proinflamatorni citokini, interleukini, hemokini, rezistin, grelin, visfatin, leptin, hormoni, masne kiseline, aminokiseline). Rezistencija na insulin je obično u korelaciji sa povišenim nivoima leptina, ovo će biti posebno razmatrano.
Zbog svega navedenog, a ponajpre zbog značaja prevencije gojaznosti i njenih dugoročnih komplikacija, važno je pružiti odgovore na dileme iz kliničke prakse, koje će naši slušaoci imati prilike da razreše.