Inovativan pristup ulečenju urogenitalnih infekcija

Urogenitalne infekcije su česte kod ljudi. Prevalentne su u svim uzrastima, a češće su kod žena. Zapravo, smatra se da preko 50% žena u svetu tokom života barem jednom ima urinarnu infekciju, dok 30% žena (u SAD-u) barem jednom u toku života oboli od bakterijskog vulvovaginitsa. Infekcije ove regije gljivicama su posebno česte. Sa urogenitalnim infekcijama žena se najčešće sreću specijalisti ginekologije, ali se dobar deo dijagnostičko-terapijskog pristupa može postići i u ordinaciji lekara opšte prakse. O infektivnom vulvovaginitisu i bakterijskoj vaginozi (disbioza vaginalne mikrobiote) detaljnije je diskutovano u jednoj od naših prethodnih edukacija, kada su pokrivene teme od etiologije, dijagnostike, lečenja i prevencije. Na isti način, sveobuhvatno, ovaj seminar će se baviti infekcijama mokraćne bešike, ali i novijim preporukama za lečenje seksualno prenosivih bolesti, pre svega genitalnog herpesa.
Cistitis predstavlja infekciju mokraćne bešike. Najčešće je infektivne etiologije (E. coli), mada se može javiti i kao posledica šećerne bolesti, nefrolitijaze, povrede kičmene moždine, radijacije karličnog predela, dugotrajne primene katetera, upotrebe lekova (ciklofosfamid) i hemikalija (hemijski cistitis). Javljaju se kod mladih, seksualno aktivnih, prethodno zdravih žena, kod kojih su najčešće blagog toka, ili čak asimptomatske (”nekomplikovani” cistitis). Najčešći simptom je učestalo i bolno mokrenje. peckanje/svrab ili inkontinencija. Na ovo se posumnja već tokom razgovora u lekarskoj ordinaciji, a potvrđuje se laboratorijskom i mikrobiološkom analizom urina. Već je spomenuto da ove infekcije mogu biti blage, kada ne zahtevaju lečenje. Ukoliko postoji rizik od komplikacija (infekcija bubrega), leče se antibioticima (najčešće amoksicilin, trimetoprim-sulfometoksazol i nitrofurantoin), a danas postoje i novije preporuke. Često se primenjuju i prirodni lekovi (čaj od brusnice). Treba obratiti pažnju na dodatne faktore (povišena telesna temperatura, pogoršavanje simptoma, bolovi u leđima, komorbiditeti), kada se savetuje neodložan odlazak lekaru. Veliki problem su rekurentne urogenitalne infekcije, posebno česte kod žena u postmenopauzi (prema definiciji, preko 2 simptomatske infekcije tokom 6 meseci, ili preko 3 simptomatske infekcije tokom godinu dana). U kontekstu etiologije, u poslednje vreme se govori o ”urinarnom mikrobiomu”. Zanimljiva studija o ”metagenomici” urinarne mikrosredine, rezultirala je pozitivnoj korelaciji između vrsta Bifidobacterium i Lactobacillus i koncentracija estrogena u urinu, kod žena bez urogenitalnih infekcija. Ovim se distorzije u mikrobiomu genitalnog ili/i vaginalnog miljea dovode u tesnu povezanost sa etiologijom rekurentnih urinarnih infekcija u postmenopauzalnih žena. Urogenitalni mikrobiom je sve više predmet interesovanja nauke jer predstavlja metu za novije pristupe u lečenju ovih upornih infekcija. Više o cistitisu i aspektima lečenja, pogotovo o inovativnoj terapiji, u posebnom predavanju.
Posebno čest problem u kliničkoj praksi su seksualno-prenosive bolesti, ”umbrella” termin od nekoliko entiteta, koje nastaju nakon seksualnog odnosa, delovanjem infektivnog agensa. Nedavno (2021. godine) su ažurirane smernice za lečenje ovih bolesti, a biće predstavljene u okviru predavanja o čestim urogenitalnim infekcijama u ginekološkoj praksi. Novim vodičem obuhvaćeni su različiti aspekti: novine u lečenju Neisseria gonorrhoeae, Chlamydia trachomatis, Mycoplasma genitalium i Trichomonas vaginalis infekcije; metronidazol u lečenju pelvične inflamatorne bolesti; alternativne metode za lečenje bakterijske vaginoze; preporuke za lečenje humanog papilomavirusa; novine u lečenju sifilisa kod trudnica, lečenje hepatitisa S, kao i serološka dijagnostika genitalnog herpesa.
Lečenje urogenitalnih infekcija smatramo izuzetno i stalno aktuelnom temom i sa zadovoljstvom predstaljamo najnovije informacije iz ove oblasti.