Hepatitis C – prepoznaj i izleči

Hepatitis C (HCV) infekcija pogađa 58 miliona ljudi širom sveta, a pretpostavlja se da je procenat seropozitivnih anti-HCV ljudi u poslednjih 20 godina porastao za + 0.5%. HCV je sferični RNK virus sa omotačem, čiji genom kodira 3 strukturna (nukleokapsidni protein i 2 proteina omotača – E1 i E2) i 5 nestrukturnih (NS3, NS4A, NS4B, NS5A, i NS5B) proteina. Većina akutno inficiranih pacijenata (do 85%) ne uspeva da kompletno eliminiše virus, čime postaju kliconoše, a infekcija poprima hroničan karakter, pogotovo kod visokorizičnih pacijenata (zloupotreba alkohola, konkomitantna HBV/HIV infekcija, itd). Oko 10-15% pacijenata ima samoograničavajuću infekciju. U hronične sekvele bolesti spadaju ciroza jetre, portna hipertenzija, koagulopatija, hepatična insuficijencija sa encefalopatijom, i hepatocelularni karcinom. Nakon ekspozicije, virus se može detektovati u krvi već nakon 1-4 nedelje, a ukoliko je imunski odgovor domaćina (pre svega funkcija T limfocita) neadekvatan, može doći do perzistiranja infekcije, i fibrogeneze. Pacijenti mogu imati bolove u stomaku, groznicu, muku, žuticu, taman urin i svetlu (hipo/aholičnu) stolicu, svrab, ascites, brzo i lako krvarenje nakon povrede, hematuriju, hematoheziju i hemoptoe. U eksptrahepatične manifestacije HCV infekcije spadaju mešovita krioglobulinemija, membranoproliferativni glomerulonefritis, neurokognitivne promene, rezistencija perifernih tkiva na dejstvo insulina, limfoproliferativne bolesti, lichen planus, i porphyria cutanea tarda. U fizikalnom nalazu ovih pacijenata može biti prisutna cijanoza, uvećanje parotidnih žlezda, palmarni eritem, ginekomastija, edemi oko zglobova, petehije, paraumbilikalne hernije, hepatosplenomegalija, i kontrakture zglobova. Dijagnoza bolesti se postavlja detekcijom anti-HCV antitela koja su usmerena ka proteinima replikacije virusa. S obzirom da postoji 9 genetskih varijanti virusa, korisno je odrediti i genotip metodama molekularne genetike. Dalja evaluacija bolesti se odnosi na skrining drugih bolesti jetre, poput HIV, HAV, HBV infekcije, autoimunskog hepatitisa, hemohromatoze, i Vilsonove bolesti. Pre lečenja, neophodno je uraditi i biopsiju jetre, koja i dan danas predstavlja zlatni standard u dijagnostici ove infekcije, pogotovo u slučaju imunokompromitovanih pacijenata. Pored ovoga, savetuju se i dodatne analize: određivanje koagulacionog skrininga krvi, biohemijsko ispitivanje funkcija bubrega, jetre, štitaste žlezde, kompletna krvna slika, serologija na druge viruse koji se prenose preko krvi, skrining na zloupotrebu lekova, droge i alkohola.
Inovativan pristup u lečenju HCV infekcije podrazumeva primenu visokoefektivne, oralne DAA (Direct-Acting-Antivirals) terapije, koja je efikasna u preko 95% pacijenata, i to već nakon 8-12 nedelja. Ona podrazumeva primenu neke od tri dostupne kombinacije lekova: Mavyret (glekaprevir i pibrentasvir), Vosevi (sofosbuvir i velpatasvir i voksilaprevir), i Epclusa (sofosbuvir i velpatasvir). Odobreni su od strane FDA za lečenje hronične HCV infekcije genotipova 1,2,3,4,5, i 6, bez ciroze ili sa kompenzovanom cirozom (Child-Pugh A). Od juna 2025. godine Mavyret je odobren i za lečenje akutne infekcije, a može se primenjivati i kod dece ranog uzrasta, Vosevi se primenjuje kod odraslih, a Epclusa se primenjuje i kod dece i kod odraslih, a u kombinaciji sa ribavirinom može se primenjivati i kod dekompenzovane ciroze jetre.
Ova terapija je i u mnogome povoljnije od dosadašnje (pegilovani interferon i ribavirin), koja je imala nižu stopu izlečenja (40-60%) i veći broj neželjenih efekata (neutropenija, trombocitopenija, anemija, neurokognitivno oštećenje, sindrom sličan prehladi). Dugoročni cilj terapije je postizanje nedektabilnog virusnog odgovora, međutim stepen uspeha zavisi od genotipa virusa, jer terapija nije podjednako delotvorna kod svih genetskih varijanti. Na primer, genotip 3 je najmanje responsivan na terapiju, i odlikuje se brzo-progresivnom fibrozom (najčešće se javlja u Aziji, a povezuje se sa zloupotrebom droga). Sa druge strane, za genotip 1, najčešći u Sjedinjenim Američkim Državama, odobrena su četiri različita terapijska režima, od čega su dva samo sa jednom pilulom dnevno (Harvoni (sofosbuvir i ledipasvir), i Zepatier (grazoprevir i elbasvir)). Neželjeni efekti ove terapije su blagi.
Cilj skupa je pregled inovativne terapije, novih terapijskih režima i inovacija u lečenju hronične HCV infekcije.