webinar

Lečenje shizofrenije, pogotovo antipsihoticima druge generacija (SGAs) je povezano sa mnogobrojnim metaboličkim komplikacijama, kao što su povećanje telesne mase (skoro svi antipsihotici), hiperglikemija, centripetalna gojaznost, masna jetra, rezistencija tkiva na insulin, dijabetes melitus tip 2, dislipidemija, metabolički sindrom, što u konačnici vodi u redukovan životni vek. Zbog direktne povezanosti metaboličkih komplikacija sa povećanjem kardiovaskularnog i […]

Veruke (lat. verrucae, kolokvijalno: bradavice) su benigni tumori kože koje uzrokuje humani papiloma virus (lat. Human Papilloma Virus (HPV)). Globalna prevalenca je 10% u populaciji odraslih, dok su u dečijem uzrastu nešto učestalije (10-20%). U odnosu na lokalizaciju, izgled i tip HPV, veruke mogu biti: verrucae vulgares (tvrde, hrapave, najčešće na šakama, prstima i oko

Starenje je fiziološki proces koji je posredovan velikim brojem bioloških i genetičkih faktora koji utiču na životni vek i ubrzavaju razvoj određenih oboljenja, poput neurodegenerativnih, kardiovaskularnih, malignih, poremećaja imunskog sistema i muskuloskeletnih poremećaja. Procenjuje se da će broj starijih ljudi (preko 65 godina) do 2050. godine dostići 88.5 miliona, što ovu temu čini vrlo aktuelnom.

Nesanica predstavlja najčešći poremećaj spavanja, i nezavistan je faktor rizika za razvoj drugih somatskih i mentalnih oboljenja. Pored poteškoća u uspavljivanju, održavanju sna i/ili preranom jutarnjem buđenju, dijagnostički kriterijum podrazumeva i izrazitu dnevnu disfunkciju. Ovo znači da pacijenti često imaju prekomernu dnevnu pospanost, probleme sa pažnjom, koncentracijom, i pamćenjem, umor, iritabilnost, i anksioznost, što u

Karcinom dojke (KD) i dalje predstavlja značajan javno-zdravstveni problem širom sveta, koji je tokom 2020. godine bio dijagnostikovan kod preko 2,3 miliona žena globalno.

Melanom je redak (1% od svih kutanih karcinoma) ali agresivan oblik karcinoma kože. Danas, ovaj karcinom predstavlja veliki terapijski problem, pre svega zbog velikog metastatskog potencijala ali i rezistencije na konvencionalne lekove.

Tokom 2022. godine gojaznost je dosegla pandemijske razmere, sa procenjenom globalnom učestalošću od 12.5% (2,5 biliona) odraslih. Situacija je alarmantna i među decom, jer je prisutna kod preko 37 miliona dece ispod 5 godina, i kod 160 miliona dece uzrasta 5-19 godina širom sveta. Agresivno lečenje, često multimodalnim pristupom je osnova u redukciji rizika za

Nesanica je najčešći poremećaj spavanja, a procenjuje se da ju je iskusilo čak 35% svetske populacije u jednom trenutku života, češća je kod žena. Predstavlja nezavistan faktor rizika za razvoj drugih somatskih i mentalnih oboljenja. Pored poteškoća u uspavljivanju, održavanju sna i/ili preranom jutarnjem buđenju, dijagnostički kriterijum podrazumeva i izrazitu dnevnu disfunkciju. Ovo znači da

Najvažniji elemenat svakog genetskog savetovališta podrazumeva bezbednost pacijenata (u daljem tekstu: roditelja) i njihovu pravovremenu informisanost. Genetičar treba da se postara da su roditelji u potpunosti razumeli svrhu sprovođenih analiza kao i razliku između skrining i dijagnostičkih testova (u slučaju da je skrining test bio pozitivan, roditelji se upućuju na neke od dijagnostičkih testova kako bi se donela konačna i ireverzibilna odluka o nastavku trudnoće). Roditeljima je potrebno da se objasni takođe da negativan genetički skrining test ne isključuje u potpunosti genetsku bolest. Značaj prenatalne genetske dijagnostike za planiranje trudnoće, praktični aspekti kao i uloga u odluci o nastavku trudnoće biće detaljno objašnjeno od našeg genetičara.