Koža kao dijagnostički putokaz: od atopijskog dermatitisa do neurokutanih sindroma – multidisciplinarni pristup

Rana detekcija fetalnih anomalija i genetskih bolesti tokom prenatalnog perioda ima veliki značaj za pozitivan ishod planirane trudnoće i adekvatno planiranje potomstva, a rana dijagnoza fetalnih anomalija koje su inkompatibilne sa životom ili dugoročnim preživljavanjem olakšava odluku o terminaciji trudnoće. Ukoliko je pak, genetska anomalija u vezi sa određenim procentom vijabilnosti i porođaj je indikovan, obaveštavaju se lekari intenzivisti i supspecijalisti kako bi se olakšao porođaj.
Prenatalno genetsko testiranje (PGT) je inicijalno razvijeno za detekciju trizomija 21 (Daunov sindrom), ali se kasnije prošililo na druge trizomije (13, 18), mikrodelecione sindrome i druge abnormalnosti polnih hromozoma. Danas je dostupna i prekoncepcijska analiza mutacionog statusa nosioca, odnosno identifikacija specifičnog gena za određene nasledne bolesti kod asimptomatskog roditelja ili drugog srodnika, a ukoliko nakon toga postoje indikacije, roditelji se upućuju u genetsko savetovalište. Prema preporukama American College of Obstetricians and Gynecologists (ACOG), prenatalno genetesko testiranje se savetuje za sve parove koji planiraju trudnoću ili je ona u toku, bez obzira na godine majke ili njene druge faktore rizika, za otkrivanje cistične fibroze, spinalne mišićne atrofije, talasemije, i hemoglobinopatije. Koristi se krv majke a mere se različiti biomarkeri, uključujući AFP (alfa-fetoprotein), PAPP-A (pregnancy-associated plasma protein-A), β-hCG (free beta-human chorionic gonadotropin), inhibin A, i nekonjugovani estriol. Potom se rade specifičnije analize (elektroforeza proteina, detekcija SNP-a). Za tačno tumačenje rezultata ovih testova važno je uzeti adekvatnu količinu fetalne frakcije DNK iz majčine krvi (2-4%), a pažljivije tumačenje je neophodno u slučajevima višeplodne trudnoće, ili kada je jedan blizanac genetski normalan a kod drugog se očekuje genetska abnormalnost. U toku same procedure treba računati na izvesne neželjene efekte kod majke nakon flebotomije (modrice, krvavljenje, flebitis, lokalizovani bol). Deo skrininga je i transabdominalni ultrazvuk, koji se sprovodi između 11 i 14 gestacijske nedelje. Interpretacija biohemijskog skrining testa za najčešće trizomije podrazumeva specifične (snižene ili povećane koncentracije) AFP, PAPP-A, β-hCG i inhibina A.
Najvažniji elemenat svakog genetskog savetovališta podrazumeva bezbednost pacijenata (u daljem tekstu: roditelja) i njihovu pravovremenu informisanost. Genetičar treba da se postara da su roditelji u potpunosti razumeli svrhu sprovođenih analiza kao i razliku između skrining i dijagnostičkih testova (u slučaju da je skrining test bio pozitivan, roditelji se upućuju na neke od dijagnostičkih testova kako bi se donela konačna i ireverzibilna odluka o nastavku trudnoće). Roditeljima je potrebno da se objasni takođe da negativan genetički skrining test ne isključuje u potpunosti genetsku bolest. Značaj prenatalne genetske dijagnostike za planiranje trudnoće, praktični aspekti kao i uloga u odluci o nastavku trudnoće biće detaljno objašnjeno od našeg genetičara.
Kompleks tuberozne skleroze (TSK) je retko multisistemsko oboljenje heterogene kliničke prezentacije koje je uzrokovano patogenim mutacijama u genu TSC1 ili TSC2. Ovo oboljenje se karakteriše razvojem hamartoma u raznim tkivima, neurološkim i neurorazvojnim poremećajima, epilepsijom, psihijatrijskim poremećajima kao i intelektualnom nedovoljnošću u oko 50% slučajeva. Već prenatalno, moguće je uočiti rabdomiome srca, kortikalne tubere ili subependimalne nodule (koji predstavljaju patološki supstrat kliničke slike). Za prenatalne lezije na mozgu koristi se fetalni kranijalni MRI, a za srčane rabdomiome koristi se fetalna ehokardiografija. Ukoliko se detektuju lezije na srcu i mozgu, dijagnoza TSK se postavlja i bez rezultata genetskog testiranja. Više o ovome biće reči u posebnom predavanju našeg eminentnog predavača sa višedecenijskim isustvom u lečenju dece sa ovom bolešću. Poseban akcenat biće stavljen na ulogu prenatalnih genetskih testiranja u otkrivanju TSK.