Put ka mirnom snu – savremeni pristup

Nesanica je najčešći poremećaj spavanja, a procenjuje se da ju je iskusilo čak 35% svetske populacije u jednom trenutku života, češća je kod žena. Predstavlja nezavistan faktor rizika za razvoj drugih somatskih i mentalnih oboljenja. Pored poteškoća u uspavljivanju, održavanju sna i/ili preranom jutarnjem buđenju, dijagnostički kriterijum podrazumeva i izrazitu dnevnu disfunkciju. Ovo znači da pacijenti često imaju prekomernu dnevnu pospanost, probleme sa pažnjom, koncentracijom, i pamćenjem, umor, iritabilnost, i anksioznost, što u konačnici umanjuje njihov kvalitet života.
Nefarmakološki tretman, kao što je kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), je metoda izbora kod pacijenata sa hroničnom nesanicom, koja se često kombinuje sa fizičkom aktivnošću i metodama koje se baziraju na modifikaciji cirkadijalnog ritma (transkranijalna magnetna stimulacija, pulsirajući elektromagnetni talasi). U slučaju neuspeha ove terapije (kod non-respondenata), pribegava se farmakološkom lečenju a izbor leka treba biti individualizovan. Lekovi koji se koriste u tretmanu nesanice pripadaju klasi centralno delujućih lekova (benzodiazepini, ”Z” lekovi, gabapentin, trazodon, mirtazapin (off-label)). Inovacije u pogledu lečenja nesanice dostižu svoj vrhunac nakon otkrića da osobama sa narkolepsijom (prekomerna dnevna pospanost) nedostaje supstanca oreksin (koja promoviše budnost). Nadalje, razvijaju se noviji lekovi mehanizmom koji podrazumeva antagonizam dva glavna receptora za oreksin (OH1/OH2). Tako, 2014. godine US Food and Drug Administration (FDA) razvija suvoreksant (Belsomra), koji postaje prvi dual orexin receptor antagonist (DORA) lek, nakon čega su odobreni lemboreksant (2019. godine) i daridoreksant (2022. godine). Ovaj poslednji pokazuje najveći stepen efikasnosti uz minimalne neželjene efekte (najniži stepen umora, kognitivne disfunkcije i somnolencije, ako i manji rizik od zavisnosti i zloupotrebe), verovatno jer blokira samo jedan tip receptora. Ipak, mana im je visoka cena. U odnosu na konvencionalnu terapiju (benzodiazepine koji stimulišu receptor za glavni inhibitorni neurotransmiter, GABA-u), ovi lekovi pokazuju izvrstan stepen specifičnosti samo za delove mozga koji se aktiviraju oreksinima. U toku su studije selektivnim blokatorom OH2, seltoreksantom, koji je indikovan za pacijente sa konkomitantnom depresijom i insomnijom, dok se suvoreksant može koristiti kod pacijenata sa insomnijom u okviru Alchajmerove bolesti. Drugu klasu lekova predstavljaju agonisti receptora za melatonin M1/M2 (ramelteon, bez potencijala zloupotrebe) i kanabidiol (CBD) koji je u fazi intenzivnih kliničkih ispitivanja (iako je u jednoj studiji primena 200 mg CBD dovela do kraćeg sna za 25 minuta). U razvoju je i noviji DORA lek sa ultrakratkim dejstvom i minimalnom rezidualnom sedacijom, vornoreksant. Rezultati o efikasnosti i bezbednosti ovog leka se očekuju tokom 2026. godine. Na kraju je važno istaći da se najbolji rezultati lečenja insomnije postižu kombinovanim pristupom, multidimenzionalnim i pažljivo biranim bihejvioralnim tehnikama, primenom lekova i asistiranih uređaja koji funkcionišu po specifičnom principu. Predavanja u okviru seminara nude sveobuhvatan, integrativan pristup savrmenoj farmakoterapiji nesanice, bilo da se ona koristi kao samostalni modalitet lečenja, bilo da je deo kompleksnijeg, multimodalnog pristupa.