Teret komorbiditeta u shizofreniji: metaboličke posledice terapije

Lečenje shizofrenije, pogotovo antipsihoticima druge generacija (SGAs) je povezano sa mnogobrojnim metaboličkim komplikacijama, kao što su povećanje telesne mase (skoro svi antipsihotici), hiperglikemija, centripetalna gojaznost, masna jetra, rezistencija tkiva na insulin, dijabetes melitus tip 2, dislipidemija, metabolički sindrom, što u konačnici vodi u redukovan životni vek. Zbog direktne povezanosti metaboličkih komplikacija sa povećanjem kardiovaskularnog i ukupnog mortaliteta, savetuje se redovan skrining pacijenata pod povećanim rizikom za ove komplikacije, uključujući i pacijente koji koriste lekove sa nepovoljnim kardiometaboličkim efektima, u koje, dakle, spadaju i antipsihotici. Mehanizmi kojima ovi lekovi dovode do metaboličkih bolesti nisu do kraja razjašnjeni, ali se smatra da su posledica visoko-afinitetnog vezivanja lekova za receptore za neurotransmitere koji učestvuju u regulaciji apetita (serotonin, 5-HT2C i histamin H1), mitohondrijalnog oštećenja, menjanja odnosa koncentracija ”periferno delujućih” hormona (leptin/adiponektin/grelin), i direktnog nepovoljnog uticaja na regulaciju glukoze. Ipak, rizik varira i od specifičnog leka, pa je najveći za olanzapin i klozapin, umereni za kvetiapin, risperidon i asenapin, a nizak za ziprasidon, lurasidon, i aripiprazol. U svakom slučaju, pacijentima na hroničnoj terapiji sa negativnim uticajem na kardiometaboličko zdravlje, se preporučuju redovan i kontinuirani monitoring telesne mase, krvnog pritiska, lipidnog profila i glikemije našte. U slučaju da je, u sinergiji sa nepovoljnim demografskim i kliničkim karakteristikama pacijenta (pol, rasa, uzrast, etničnost, drugi komorbiditeti), kardiovaskularni rizik vrlo veliki, preporučuje se uvođenje redovne fizičke aktivnosti ili promena antipsihotika sa manje metaboličkih neželjenih efekata.
Kako bi se prenebregli nepovoljni metabolički efekti konvencionalne terapije i povećala adherentnost među pacijentima, među najnovijim (2024-2026) dostignućima u farmakoterapiji shizofrenije izdvajaju se tri pravca: preusmeravanje ka lekovima sa novijim mehanizmom dejstva, primena dugodelujućih injektibilnih oblika lekova, i digitalno-tehnoloških intervencija. Ove novine su nedavno (2025) objavljene u međunarodnom vodiču INTEGRATE, u kome se, između ostalog, kao glavni prioriteti u lečenju ovih pacijenata navode metaboličko zdravlje i rana intervencija. U novije mehanizme dejstva spadaju lekovi koji moduliraju parasimpatičke (muskarinske) receptore (ksanomelin, trospijum hlorid), parcijalne D2/D3 agoniste (kariprazin), modulatore D2 i antagoniste 5-HT2A receptora (lumateperon, milsaperidon), i lek koji je i dalje u kliničkim fazama ispitivanja, ali sa obećavajućim efektima i na pozitivne i na negativne simptome shizofrenije (ulotaront – SEP-363856, agonista TAAR1 receptora). U slučaju predikcije za ili aktuelnog postojanja problema adherencije, pacijentima se mogu davati dugodelujuće formulacije ”starijih” antipsihotika (risperidon, aripiprazol) na tri, ili čak šest meseci. Posebno se za negativne simptome shizofrenije savetuju aripiprazol i kariprazin, ali samo u slučaju isključivanja drugih psihijatrijskih oboljenja sa sličnom simptomatologijom (depresija).
U novijim preporukama i dalje stoji važnost primene psihosocijalnih intervencija, kao što su kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), kognitivna remedijacija (bihejvioralni trening za poboljšavanje kognitivnih funkcija), primena metoda asertivnosti i porodična psihoedukacija, a kao novi modalitet se navodi mobilnim telefonom (smartphone)-vođena KBT i ohrabrivanje zapošljavanja na višim pozicijama u odnosu na do sada preporučivana radna mesta.
U već pomenutim (INTEGRATE) smernicama posebno su adresirane preporuke za menadžment farmakorezilijentnih slučajeva i neželjenih efekata standardne terapije. U te svrhe navode se GLP-1 agonisti i metformin (za efikasnu kontrolu komponenti metaboličkog sindroma – glikemije, lipidemije i telesne mase) i VMAT2 inhibitori (deutetrabenazin i valbenazin) za tardivne diskinezije.
U ovom vebinaru će biti reči o smernicama za upotrebu novih lekova lišenih metaboličkih neželjenih efekata, kao i o indikacijama za uvođenje hipoglikemijske i antilipidne terapije kod pacijenata pod povećanim kardiovaskularnim rizikom uslovljenih upotrebom konvencionalnih antipsihotika.