Gojaznost je definisana kao prekomerna akumulacija masti u organizmu, a u pogledu antropometrijskih mera, kao BMI > 30 kg/m2 (BMI – indeks telesne mase). Predstavlja jedan od modifikabilnih faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih (infarkt miokarda), metaboličkih (osteoporoza), inflamatornih (osteoartritis) i malignih (karcinom dojke, kolona) bolesti.
Vitamin D je liposolubilan vitamin koji je uključen u brojne procese u organizmu, među kojima su: homeostaza kalcijuma i fosfora, metabolizam kosti, sinteza kolagena, sekrecija insulina, funkcija mišića i imunskog sistema, ali i ćelijska diferencijacija i/ili proliferacija. Metabolizam vitamina D je precizno regulisan, a njegov nedostatak povezan je, između ostalog, i sa nekim hroničnim bolestima (ateroskleroza, rezistencija na insulin, neurodegenerativne bolesti) ali i sa gojaznošću.
Brojne opservacione studije ukazuju na inverzan odnos između serumskih koncentracija 25-vitamina D (25OHD) i gojaznosti. Zbog rastuće prevalence obe bolesti (gojaznost se smatra pandemijom!), i dosadašnjih konfliktnih rezultata, u fokusu naučno-istraživačkih krugova je rasvetljivanje ove asocijacije, odnosno brojne studije se i dalje bave ispitivanjem njihove bidirekcione, uzročno-posledične veze. Tako, smatra se da gojaznost dovodi do akumulacije vitamina D u masnom tkivu, jetri i skeletnim mišićima, čime se smanjuje njegov serumski nivo, a poznato je i da su gojazni ljudi manje izloženi Sunčevom zračenju i da se nepovoljno hrane (gojaznost kao uzrok deficijencije vitamina D). Ovome doprinosi i inhibicija α-hidroksilaze u jetri, koji vrši biotransformaciju/aktivaciju vitamina D. Sa druge strane, deficijencija vitamina D može dovesti do sekundarnog hiperparatiroidizma i influksa kalcijuma u adipozno tkivo, čime se stimuliše lipogeneza (deficijencija vitamina D kao uzrok gojaznosti). Ovome doprinosi i vitaminom D-posredovana modulacija inflamatornog odgovora u adipoznom tkivu (preko inhibicije NF-kB i MAPK signalnog puta, tj. citokina IL-1b, IL-6, IL-8, IL-12). Studijama kojima se ispitivao uticaj suplementacije vitaminom D na antropometrijske mere gojaznih pacijenata, dobijeni su oprečni rezultati. Ipak, meta-analizom novijeg datuma (2022), došlo se do konkretnijih zaključaka. Naime, suplementacija vitaminom D redukuje neke antropometrijske mere (BMI i telesnu masu, TM) ali ne i obim struka (OS) i količinu masti u organizmu. Zabeleženi su i činioci koji poboljšavaju efekat suplementacije na redukciju TM, odnosno profil pacijenata kod kojih se očekuju najbolji rezultati: kao što su: doza >5000 IU/dnevno, pacijenti sa nealkoholnom masnom bolesti jetre (NAFLD) i dijabetesom, starosti >50 godina, trajanje suplementacije ≤ 16 nedelja. Zbog svega toga je čak i predloženo da se suplementacija vitaminom D praktikuje kod svih gojaznih pacijenata, pogotovo pod već navedenim uslovima. No, treba imati na umu da se studije međusobno razlikuju prema trajanju intervencije i drugim metodološkim razlikama i da je pristup svakom pacijentu individualan.
Zbog svega navedenog, a ponajpre zbog značaja prevencije gojaznosti, deficita vitamina D i njihovih dugoročnih komplikacija, važno je sagledati međudejstvo ova dva faktora i pružiti odgovore na česte kliničke dileme, što ovaj seminar i pruža svojim slušaocima.
✅ Epidemiologija gojaznosti (globalni i nacionalni nivo)
✅ Upoznavanje sa etiologijom i faktorima rizika za gojaznost
✅ Pregled dosadašnjeg znanja o vitaminu D – prirodni izvori, uloge u organizmu, farmakološke osobine
✅ Deficit vitamina D – etiologija, patofiziologija, klinička slika i lečenje
✅ Uloga nivoa serumskog vitamina D na razvoj gojaznosti
✅ Uloga gojaznosti u etiologiji deficijencije vitamina D
✅ Komparacija efikasnosti i bezbednosti komercijalno dostupnih preparata vitamina D kroz pregled savremenih kliničkih studija
