Integrativni medicinski pristup alergijama i atopijskom dermatitisu

Alergija predstavlja izmenjenu reaktivnost pojedinih osoba na određeni alergen. Osobe sklone alergiji (kolokvijalno ”atopičari”) nakon kontakta sa alergenom reaguju preosetljivo, prekomernim stvaranjem IgE antitela. Ova antitela, uz medijatore zapaljenja (proinflamatorni citokini) i ostale komponente celularnog i humoralnog imunološkog odgovora dovode do oštećenja tkiva i razvoja alergijskih bolesti. Alergeni mogu biti nutritivni (jaje, mleko, riba, soja, kikiriki, orasi,…), parenteralni (lekovi, vakcine, krvni derivati,…) i inhalatorni (koji mogu biti perenijalni – grinje kućne prašine, bubašvabe, životinjska dlaka i sezonski – poleni trava, korova i drveća). Klinička slika zavisi od načina kontakta sa alergenom, tako da su najčešći respiratorni simptomi (alergijski rinitis/astma), promene po koži (urtikarija/atopijski dermatitis) ali i sistemske generalizovane reakcije sa autonomnom disfunkcijom (anafilaktički šok) koje zahtevaju hitne mere lečenja.
Alergijske bolesti su česte u dece i adolescenata. Karakteristike alergija dečje dobi (ADD) je uzrasno-zavisno ispoljavanje, odnosno pik incidence određenih alergija u specifičnom uzrastu. Tako se u najranijem, odojačkom uzrastu, razvija atopijski dermatitis i alergija na hranu, u ranom detinjstvu alergijska astma, a docnije alergijski rinitis. Sa uzrastom predisponiranog deteta, očekivano, ADD imaju karakter progresije i razvoja u kompleksnije, multifaktorijalne bolesti, a pomenuti razvojni kontinuum se tradicionalno naziva alergijski (atopijski) marš.
Prva klinička manifestacija atopijskog marša je atopijski dermatitis (AD). Javlja se u 3-5% mlade odojčadi, a u 75% slučajeva prolazi spontano do 6. godine. Predilekciona mesta zavise od uzrasta deteta. Tako, u odojčadi zahvata obraze, čelo i ekstenzorne strane ekstremiteta (uz pošteđenu genitalnu regiju), u malog i školskog deteta poplitealne i anterokubitalne jame, u adolescenata kapke, vrat, dorzume šaka, stopala i prste (neurodermatitis). Klinički, opisuje se eritem, edem, ekskorijacija (pruritus) i lihenifikacija, česte sekundarne infekcije, najčešće kolonizovanim stafilokokom. Najčešći ”pokretači” AD su nutritivni i inhalatorni alergeni. Nakon dijagnostike u specijalizovanim referentnim ustanovama (alergološko testiranje, specifični IgE), sledi lečenje koje je često teško i komplikovano. Ono podrazumeva primenu antiinflamatorne, imunomodulatorne (takrolimus, ciklosporin), antiinfektivne i simptomatske (vlaženje kože, suzbijanje svraba) terapije, a uspehu lečenja doprinose i strategije izbegavanja alergena i sprovođenje eliminacione dijete. Noviji pristupi podrazumevaju primenu biološke terapije (anti-IL-5, anti-IgE, anti-TNF-α) i alergen specifične imunoterapije.
Alergije na hranu predstavljaju neželjeno dejstvo na zdravlje koje proističe iz specifičnog imunološkog odgovora koji se razvio nakon izlaganja određenoj vrsti hrane. Mogu biti alergijske (Ig-E, non-IgE i mešovite) i nealergijske (intolerancija). Najčešći nutritivni alergeni su vezani za uzrast deteta, pa tako mogu biti kravlje mleko, jaja, brašno, soja, ali i kikiriki, riba, ljuskari, susam, kivi, orašasto voće. Kliničke manifestacije IgE alergije su u rasponu od lokalizovanih do anafilaktičnih reakcija, dok su non-IgE specifičnije (proktitis/proktokolitis/enterokolitis). Saznanja o etiopatogenezi nutritivnih alergija se intenzivno proširuju, pa tako danas razlikujemo mnoštvo fenotipova i endotipova. Uporedo sa ovim, razvijaju se i novi terapijski pristupi (eliminaciona dijeta, imunoterapija, terapija monoklonalnim antitelima) uz striktno poštovanje redosleda uvođenja alergogenih namirnica u jelovnik deteta.
Astma dečje dobi je polje intenzivne implementacije novoklasifikovanih fenotipova u savremene protokole lečenja (takozvani ”stepeničasti” pristup, u zavisnosti od težine i učestalosti simptoma). Poslednje izdanje ovih smernica (takozvani GINA (Global Initiative for Asthma) protokol) je iz prošle godine. O novinama u klasifikaciji i terminologiji astme dečjeg uzrasta, čitalac se upućuje na dodatnu literaturu (vidi: reference).
Alergijski rinitis je poslednja manifestacija atopijskog marša, a prisutna je kod 15% dece uzrasta 13-14 godina. To je IgE posredovani poremećaj nosa koji je nastao nakon delovanja alergena na sluznicu nosa. Simptomi su kijanje, svrab u nosu, rinoreja, nazalna opstrukcija i suzenje i svrab u očima. Ukoliko simptomi traju do 4 dana nedeljno ili kraće od 4 nedelje, govorimo o intermitentnom rinitisu, koji pak, u zavisnosti od prisustva dodatnih faktora rizika (poremećaj sna, dnevnih, poslovnih, školskih aktivnosti,…), može biti blagi, umeren i težak. Postoji i perzistentni rinitis. Lečenje, slično astmi, je po principu ”stepenika”, a podrazumeva primenu (oralnih i nazalnih) antihistaminika, antagonista leukotrijenskih receptora, nazalnih kortikosteroida i specifične imunoterapije (supkutana (SCIT) ili sublingvalna (SLIT)).
Važno je spomenuti da deca sa alergijskim bolestima češće imaju i udružene komorbiditete (sinuzitis, hroničnu upalu uha, opstruktivni poremećaj disanja u spavanju, faringitis, konjunktivitis, tonzilarne hipertrofije…) što otežava terapijski pristup i dugoročno praćenje.