Video Predavanja Ciljevi Opis Video *Video je namenjen isključivo lekarima i farmaceutima. Predavanja Ciljevi Opis Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Međunarodne agencije za istraživanje maligniteta, tokom 2022. godine je registrovano oko 2.300.000 žena sa novodijagnostikovanim karcinomom dojke (KD), dok je kod 666.000 žena bio neposredni uzrok smrti. Smatra se da je 30% ovih […]
Karcinom prostate (KP) i dalje predstavlja vodeći uzrok morbiditeta i mortaliteta kod muškaraca širom sveta. Tokom 2020. godine, globalna incidenca KP je iznosila preko 1.4 miliona, dok je kod 375 300 muškaraca bila neposredni uzrok smrti. Predstavlja najučestaliji karcinom među muškarcima u preko 50% zemalja sveta (112/185), dok je u 25% zemalja i najučestaliji uzrok smrtnosti. Incidenca ove bolesti raste sa godinama, pa tako afektira skoro 60% muškaraca starijih od 79 godina. Na veću indicencu utiču i etničnost, genetska predispozicija, mogućnost skrininga, struktura/dostupnost zdravstvene zaštite ali i drugi faktori (bračni status, seksualna aktivnost, unos dijetarnih vlakana, fizička aktivnost, komorbiditeti, klimatski i sredinski faktori).
Karcinom prostate – Savremeni pristupi udijagnostici i lečenju karcinoma prostate Read More »
Gojaznost je definisana kao prekomerna akumulacija masti u organizmu, a u pogledu antropometrijskih mera, kao BMI > 30 kg/m2 (BMI – indeks telesne mase). Predstavlja jedan od modifikabilnih faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih (infarkt miokarda), metaboličkih (osteoporoza), inflamatornih (osteoartritis) i malignih (karcinom dojke, kolona) bolesti.
Gojaznost i vitamin D: Od prekomerne težine do metaboličke ravnoteže Read More »
Šećerna bolest (diabetes mellitus) predstavlja hroničnu, nezaraznu, progresivnu, multisistemsku bolest, čija je globalna prevalenca i dalje visoka. Poseban značaj ima u posebnim populacionim grupama: pedijatrijskoj populaciji, odnosno u vreme intenziviranja rasta i psihomotornog razvoja dece, a docnije u pubertetu i adolescenciji, i kod starijih kojima je kompromitovana funkcija jetre i bubrega. Prema patogenetskom mehanizmu nastanka, odnosno prema tome da li je hiperglikemija, glavno obeležje ove bolesti, nastala usled autoimunske destrukcije Langerhansovih β ćelija pankreasa ili je pak, posledica neadekvatog preuzimanja od strane perifernih tkiva, razlikujemo tip 1 i tip 2. Osim patogeneze, ovi tipovi se međusobno razlikuju prema uzrasnoj distribuciji u kojoj očekujemo otkrivanje bolesti, po toku, prognozi ali i lečenju. Iako postoji genetska predispozicija, u dostupnoj literaturi se mnogo češće navodi multifaktorski uticaj, pa se smatra se da je tip 2 dijabetesa mnogo češći kod osoba sa metaboličkim sindromom i drugim kardiometaboličkim bolestima. Zbog svog javno-zdravstvenog, psihosocijalnog i ekonomskog značaja (uticaj na ukupni mortalitet, povezanost sa psihijatrijskim komorbiditetima, smanjen kvalitet života, umanjena radna sposobnost), napori stručne javnosti se i dalje usmeravaju ka preventivnim aktivnostima – promociji zdravih stilova života i promovisanju značaja redovnih lekarskih pregleda (skrininga), kako bi se izbegao, vrlo često, nepovoljan klinički tok bolesti. Ukoliko se bolest ne uoči na vreme, njene komplikacije mogu smanjiti životni vek, a neretko i akutno ugroziti život. Zbog svega navedenog, u poslednje vreme se sve intenzivnije razvijaju novi farmakoterapijski pristupi lečenju dijabetesa, tako da se na tržištu nalaze lekovi sa multiplim, inovativnim mehanizmima delovanja, a koji su u kliničkim studijama potvrdili svoju efikasnost i bezbednost, a neki i smanjili mortalitet od kardiovaskularnih bolesti. Zbog toga je, sa aspekta lekarske struke, važno uticati na sve nivoe hroničnog i progresivnog toka bolesti – od identifikacije rizične populacije, pravovremenih saveta i uvođenja nefarmakoloških mera lečenja, praćenja najnovijih smernica i protokola lečenja, do optimizacije terapije i personalizovanog pristupa u lečenju najkomplikovanijih pacijenata. Ukoliko se zadržimo na farmakoterapiji, videćemo da se ona i dalje razvija, uprkos velikom broju dostupnih lekova. Danas je u kliničkoj upotrebi veliki broj klasa hipoglikemika: derivati sulfonilureje, tiazolidindioni, inhibitori α- glukozidaze, bigvanidi, amilinski analozi, agonisti GLP-1 receptora, SGLT2 inhibitori. Razume se da poznavanje ovako velikog broja lekova zahteva ažuriranost znanja lekara, selekcija i praćenje pouzdanih izvora informisanja, pre svega novijih saznanja o farmakokinetskim i farmakodinamskim interakcijama lekova, naročito kod pacijenata sa multiplim komorbiditetima (kao što su oboljenja jetre i bubrega). Zbog toga je ovaj seminar posvećen svim pomenutim fazama – od identifikacije pacijenata sa predijabetesom, preko personalizovanog pristupa u lečenju pacijenata (sa posebnim osvrtom na primenu agonista GLP-1 receptora) do novijih standarda u zdravstvenoj nezi pacijenata, kroz pregled najnovijih smernica i protokola. Unapređenje znanja lekara i ostalog medicinskog osoblja o patofiziologiji i lečenju ove, i dalje kompleksne bolesti, moglo bi doprineti usporavanju njene progresije, poboljšanja kvaliteta života i očuvanje životnog veka pacijenata.
Karcinom dojke (KD) čini 12% od ukupnog opterećenja društva malignim bolestima širom sveta. Prisutan je kod 1 od 3 žene (30%) sa novootkrivenim malignitetom godišnje, a smatra se da će 1 od 11 žena razviti ovaj tip tumora pre 74. godine. Prema SZO, tokom 2020. godine KD je dijagnostikovan kod 2,3 miliona žena širom sveta,
Epidemija gojaznosti, metaboličkog sindroma (MS) i dijabetesa tipa 2 (DM), kako kod odraslih tako i kod dece, ima svoje korene u smanjenoj fizičkoj aktivnosti i ishrani bogatoj jednostavnim ugljenim hidratima, mlečnim i mesnim zasićenim mastima životinjskog porekla, uz nedovoljan unos voća, povrća i žitarica. MS karakterišu abdominalna gojaznost, hiperglikemija, insulinska rezistencija, hipertenzija, hiperlipoproteinemija i rizik od ateroskleroze i vaskularnih komplikacija, što naglašava značaj prevencije. Uvođenjem uravnotežene mediteranske ishrane, bogate složenim ugljenim hidratima, dijetnim vlaknima, mononezasićenim i omega-3-polinezasićenim masnim kiselinama, a siromašne zasićenim mastima životinjskog porekla, postižu se pozitivni efekti kod pacijenata sa MS i/ili povećanim rizikom od njega.
Ključne komponente ove ishrane, kao što su mononezasićene masne kiseline maslinovog ulja, omega-3 masne kiseline, dijetna vlakna iz voća, povrća i mahunarki, imaju povoljne efekte na regulaciju krvnog pritiska, smanjenje nivoa holesterola i poboljšanje insulinske senzitivnosti. Osim toga, voće, povrće i mahunarke su bogati antioksidansima, kalijumom, folnom kiselinom i rastvorljivim vlaknima, što doprinosi smanjenju rizika od komplikacija MS.
Dodatno, primena principa hrišćanskog posta može imati koristi u smanjenju stresa i napetosti, što povoljno utiče na lučenje hormona stresa, čime se dodatno smanjuje rizik od autoimunih i malignih bolesti. Biljni bioaktivni sastojci su takođe važni kao dodatak terapiji dijabetesa, jer mogu stimulisati lučenje insulina i povećati senzitivnost na insulin.
U praksi, primena ovih principa je pokazala pozitivne efekte, kao što su normalizacija nivoa glukoze kod većine pacijenata, smanjenje telesne mase i smanjenje upotrebe oralnih hipoglikemičkih lekova ili insulina.
Kroz seriju predavanja eminentnih stručnjaka, biće predstavljeni najnoviji terapijski pristupi i saznanja u oblasti lečenja dijabetesa, uključujući i primenu prirodnih suplemenata. Naglasak će biti na razvoju novih klasa antidiabetika i principima regenerativne medicine, sa ciljem unapređenja terapije i pronalaženja putanja ka konačnom izlečenju pacijenata.
Psorijaza (Pso) je sistemsko, hronično, inflamatorno oboljenje koje ima progresivan i nepredvidljiv tok. Povezana je sa brojnim značajnim komorbiditetima, što naglašava njenu ozbiljnost i javno-zdravstveni značaj. U svetu, psorijazom boluje oko 2-3% populacije, dok tačan broj oboljelih u Republici Srbiji nije precizno poznat. Bolest se može javiti u bilo kom životnom dobu, ali je najčešća u trećoj i četvrtoj deceniji života.
Lečenje psorijaze je poslednjih godina napredovalo, posebno uvođenjem bioloških lekova, koji su pokazali značajnu efikasnost u lečenju umerenih do težih oblika bolesti. Ovi lekovi su revolucionirali pristup lečenju psorijaze, pružajući pacijentima mogućnost postizanja čiste kože i poboljšanja kvaliteta života.
Naš webinar će istražiti različite aspekte psorijaze, uključujući njen mehanizam nastanka, kliničku sliku, kao i najnovije terapijske opcije, sa posebnim osvrtom na inovativne pristupe u lečenju. Bićete upoznati sa najnovijim dostignućima u terapiji, kao i sa specifičnim grupama pacijenata koji zahtevaju poseban pristup lečenju.
Pridružite nam se na našem webinaru i osnažite svoje znanje o psorijazi i mogućnostima njene efikasne terapije. Vaša udobnost i kvalitet života su naš prioritet, i zajedno možemo napraviti korak ka boljem upravljanju ovim izazovnim oboljenjem.
Osteoartroza kuka (koksartroza, KA) je hronična bolest koja se karakteriše destrukcijom/istanjenjem zglobne hrskavice i redukcijom interartikularnih zglobnih prostora. Neretko je prisutna i sekundarna inflamacija, koja je uzrok progresivnih bolova i redukovane mobilnosti zgloba. Bolesnici se žale na (često) oštar bol u slabinama, kolenu, butinama, imaju poteškoća sa hodom, penjanjem uz stepenice, oblačenjem, tako da su im svakodnevne aktivnosti u mnogome onemogućene, što utiče na kvalitet života i radnu sposobnost. Kada bolest dostigne vrhunac, tegobe se javljaju i u miru. S obzirom da pogađa 9,6% muškaraca i 18% žena nakon 60. godine, najvažniji faktor rizika za nastanak KA predstavljaju uzrasno-zavisne degenerativne promene zglobova, ali i brojni drugi faktori: bolesti poput metaboličkih (npr. osteoporoza), inflamatornih, infektivnih, cirkulatornih, navika – pušenje, konzumiranje alkohola, intenzivna fizička aktivnost, gojaznost, kao i trauma. Smatra se da oko 37% ljudi nakon 45. godine ima početne znake KA (”incipijentna” forma, stadijum I prema Kellgren&Lawrence klasifikaciji). Ovo je važno, jer se ranom dijagnostikom i pravovremenim merama lečenja (lekovi, fizioterapija) može izbeći komplikovan tok bolesti i potencijalna zamena kuka. Dijagnostika se bazira na sveobuhvatnom fizikalnom pregledu, vizuelizacionim tehnikama (ultrazvuk, radiografija, MRI), laboratorijskim analizama u slučaju inflamacije, i dijagnostičkom artroskopijom kako bi se procenio stepen zahvaćenosti hrskavice i ligamenata.
Lečenje KA može biti konzervativno i operativno. Konzervativne mere podrazumevaju fizikalnu terapiju, redukciju telesne mase, nošenje adekvatne obuće i primena oralnih analgetika poput paracetamola i nesteroidnih antiinflamatornih lekova (ibuprofen,…). Ne sme se zaboraviti da bolesnik može imati i pridružene bolesti, pa se analgetici moraju obazrivo primenjivati: kardiovaskularne (daje se ibuprofen ili tramadol), gastrointestinalne (daje se tramadol), renalne (daju se koksibi). Ipak, svim ovim metodama se očekuje uklanjanje simptoma ali ne i uzroka KA. U slučaju izostanka odgovora na ovu terapiju, mogu se primeniti invazivnije metode, poput intraartikularne injekcije (kortikosterioda (CSI) ili hijaluronske kiseline) i artroplastika. Poslednja metoda predstavlja totalnu zamenu kuka sintetskim materijalom, sa hirurškog aspekta je superiorna tehnika lečenja koja daje odlične dugoročne rezultate a pacijentima popravlja kvalitet života. Ipak, skorašnje retrospektivne studije izražavaju brigu u pojedine modalitete, npr. da CSI može dovesti do brzo progresivnog osteoartritisa (RPOA), definisanog kao progresija bolesti nakon 6 meseci lečenja, a nedavna meta-analiza je ukazala na incidencu RPOA od 6% nakon primene CSI.
Ponekada se u praksi pojavi pacijent sa komplikovanom formom bolesti, koga je izazov lečiti, dok neki slučajevi zahtevaju pažljiviju analizu svih simptoma u kontekstu uzročno-posledične veze i rešavanja uzroka/simptoma koji sekundarno može dovesti do KA. Ilustrativan je primer pacijentkinje sa teškim deformitetom trupa, poremećajem hoda i bilateralnom bolnom osetljivošću u predelu kuka. Radiografija i MRI su ukazali na tešku kifozu, bilateralni osteoartritis i stenozu kičmenog kanala. Nakon dvoetapne korektivne hirurgije kifoze, došlo je do poravnanja spinopelvičnog ligamenta, što je poboljšalo obim pokreta u kuku i umanjilo pređašnje bolove. Ovim se može potvrditi da je (kao i u drugim granama medicine), u uspešnom saniranju ovih bolesti poželjna saradnja stručnjaka različitih specijalnosti: spinalnog hirurga, ortopeda, fizijatra, radiologa, neurologa, lekara opšte medicine i dr.
Kongres je posvećen upravo širokom dijapazonu lekara i zdravstvenog osoblja koji se (ne)retko susreću sa pacijentima sa KA i drugim degenerativnim bolestima lokomotornog sistema, otvara pitanja i nadamo se (uspešno) odgovara na najčešće dileme lekarske prakse – od primarne zdravstvene zaštite, preko hirurškog do rehabilitacionog lečenja i donosi novine u ovom polju medicine.
Šećerna bolest (diabetes mellitus) predstavlja hroničnu, nezaraznu, progresivnu, multisistemsku bolest, čija je globalna prevalenca i dalje visoka. Poseban značaj ima u posebnim populacionim grupama: pedijatrijskoj populaciji, odnosno u vreme intenziviranja rasta i psihomotornog razvoja dece, a kasnije u pubertetu i adolescenciji, i kod starijih kojima je kompromitovana funkcija jetre i bubrega. Prema patogenetskom mehanizmu nastanka, odnosno prema tome da li je hiperglikemija, glavno obeležje ove bolesti, nastala usled autoimunske destrukcije Langerhansovih β ćelija pankreasa ili je pak, posledica neadekvatnog preuzimanja od strane perifernih tkiva, razlikujemo tip 1 i tip 2. Osim patogeneze, ovi tipovi se međusobno razlikuju prema uzrasnoj distribuciji u kojoj očekujemo otkrivanje bolesti, po toku, prognozi ali i lečenju. Iako postoji genetska predispozicija, u dostupnoj literaturi se mnogo češće navodi multifaktorski uticaj, pa se smatra da je tip 2 dijabetesa mnogo češći kod osoba sa metaboličkim sindromom i drugim kardiometaboličkim bolestima. Zbog svog javno-zdravstvenog, psihosocijalnog i ekonomskog značaja (uticaj na ukupni mortalitet, povezanost sa psihičkim komorbiditetima, smanjen kvalitet života, umanjena radna sposobnost), napori stručne javnosti se i dalje usmeravaju ka preventivnim aktivnostima – promociji zdravih stilova života i promovisanju značaja redovnih lekarskih pregleda (skrininga), kako bi se izbegao, vrlo često, nepovoljan klinički tok bolesti. Ukoliko se bolest ne uoči na vreme, njene komplikacije mogu smanjiti životni vek, a neretko i akutno ugroziti život. Zbog svega navedenog, u poslednje vreme se sve intenzivnije razvijaju novi farmakoterapijski pristupi lečenju dijabetesa, tako da se na tržištu nalaze lekovi sa multipnim, inovativnim mehanizmima delovanja, a koji su u kliničkim studijama potvrdili svoju efikasnost i bezbednost, a neki i smanjili mortalitet od kardiovaskularnih bolesti. Zbog toga je, sa aspekta lekarske struke, važno uticati na sve nivoe hroničnog i progresivnog toka bolesti – od identifikacije rizične populacije, pravovremenih saveta i uvođenja nefarmakoloških mera lečenja, praćenja najnovijih smernica i protokola lečenja, do optimizacije terapije i personalizovanog pristupa u lečenju najkomplikovanijih pacijenata. Ukoliko se zadržimo na farmakoterapiji, videćemo da se ona i dalje razvija, uprkos velikom broju dostupnih lekova. Danas je u kliničkoj upotrebi veliki broj klasa hipoglikemika: derivati sulfonilureje, tiazolidindioni, inhibitori α- glukozidaze, bigvanidi, amilinski analozi, agonisti GLP-1 receptora, SGLT2 inhibitori. Razume se da poznavanje ovako velikog broja lekova zahteva ažuriranost znanja lekara, selekciju i praćenje pouzdanih izvora informisanja, pre svega novijih saznanja o farmakokinetičkim i farmakodinamskim interakcijama lekova, naročito kod pacijenata sa multiplim komorbiditetima (kao što su oboljenja jetre i bubrega). Zbog toga je ovaj seminar posvećen svim pomenutim fazama – od identifikacije pacijenata sa predijabetesom, preko personalizovanog pristupa u lečenju pacijenata (sa posebnim osvrtom na primenu agonista GLP-1 receptora) do novijih standarda u zdravstvenoj nezi pacijenata, kroz pregled najnovijih smernica i protokola. Unapređenje znanja lekara i ostalog medicinskog osoblja o patofiziologiji i lečenju ove, i dalje kompleksne bolesti, moglo bi doprineti usporavanju njene progresije, poboljšanju kvaliteta života i očuvanju životnog veka pacijenata.
KME Dijabetes : Personalizovani pristup u lečenju dijabetesa Read More »
Otkrijte najnovije informacije o suplementaciji vitaminom D i njenoj ulozi u očuvanju zdravlja. Pridružite se našem webinaru koji će vam pomoći da bolje razumete važnost vitamina D u savremenom svetu zdravstva. Sa stručnjacima iz oblasti nutricionizma i medicine, istražićemo da li je suplementacija vitamina D samo trend ili realna potreba za očuvanje optimalnog zdravlja. Ovaj webinar je namenjen stručnjacima iz oblasti zdravstva, kako biste stekli dublje razumevanje ove teme i doneli informisane odluke o primeni suplemenata u svojoj praksi.
KME Vitamin D 3 – Suplementacija vitaminom D: Trend ili potreba Read More »
