А-1-1990/24 – 8 poena Prvi forum o karcinomu dojke u Kragujevcu 11. april – 12. april 2025. godine Hotel “Kragujevac”, Kragujevac, Srbija PROGRAM INFORMACIJE Registracija *Prijava je neophodna ukoliko želite da učestvujete na kongresu. Please enable JavaScript in your browser to complete this form.Ime i prezime *E-mail *Zanimanje *Mesto zaposlenja *Kotizacije * Lekar specijalista/Farmaceut – […]
II Kolubarski Reumatološko-Fizijatrijsko-Ortopedski dani 14-15. mart 2025, Hotel Crni Vrh, Divčibare, Srbija Program kongresa Registracija Info 14.03. 15.03. Registracija Please enable JavaScript in your browser to complete this form.Ime i prezime *E-mail *Zanimanje *Mesto zaposlenja *Kotizacije * Rana prijava (do 20.02.2025.) – 50€ Kasna prijava – 70€ Ukoliko vaše učešće plaća sponzor navedite sponzora
Drage koleginice i kolege, Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da je IMT omogućio poseban popust od 6% za registraciju na predstojeći CONy 2025 Kongres, koji će se održati od 20. do 22. marta 2025. godine u hotelu Clarion, Prag. Rok za ranu registraciju: 15. januar 2025. Osim toga, podsećamo vas da imate mogućnost prijave svojih istraživačkih radova. Prihvaćeni apstrakti biće objavljeni u IOS Press i
CONy 2025 – The 19th World Congress on Controversies in Neurology Read More »
Hronične nezarazne bolesti su veliki globalni izazov, uključujući i Srbiju. Najčešće su bolesti srca, cerebrovaskularne bolesti, karcinom pluća, afektivni poremećaji i šećerna bolest. Prevencija ovih bolesti je ključna, posebno u vezi s lipidnim profilom i aterosklerozom. Dislipidemije su poremećaji metabolizma lipida i važne su za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Skrining i tretman dislipidemija su od velikog značaja. Edukacija i interakcija sa stručnjacima doprinose boljoj lekarskoj praksi.
Hidradenitis suppurativa (HS) predstavlja hronično, nekrotizirajuće zapaljenje apokrinih znojnih žlezda. Globalna prevalenca je 1-4% populacije, dok se u Evropi prevalenca kreće u opsegu od 0,001% (Poljska) do 1,4% (Irska). Promene su dominantno lokalizovane u intertriginoznim regijama (aksilarno, perianalno, ingvinalno, perigenitalno, inframamarno), češće kod genetski predisponiranih žena nakon puberteta. Ređe su zahvaćeni skrotum, vulva, pubična i retroaurikularna regija.
Hidradenitis suppurativa: Od prvih simptoma do naprednih metoda lečenja Read More »
Registracija Popunjenost: 30/30 Nažalost sva mesta su popunjena. Kontaktiraćemo Vas ukoliko se neko od mesta oslobodi novim email-om! Sa velikim zadovoljstvom vas očekujemo na svečanom otvaranju 5. Međunarodnog kongresa HISPA & ISVH, koje će se održati u petak, 28. februara, sa početkom u 19:30 časova u Sava Centru u Beogradu. * Registracija je neophodna
А-1-1995/24 – 6 poena Neurološki dani gradske bolnice Zvezdara Subota, 01. Februar 2025, Crowne Plaza, Beograd, Srbija Informacije S1-PNS S2-MS S3-Glavobolje Informacije Kontakt osoba:Ime i prezime: Ognjen KomaricaBroj telefona: +381607230017Email: info@imt.edu.rsTehnički organizator:Inovativne Medicinske Terapije Program simpozijuma S1-PNS 10:00h-10:10h · Otvaranje skupa Prof. dr Petar Svorcan 10:10h-10:20h · Pozdravna reč Klinike za neurologiju Prof. dr Jelena
Seminar prof. dr Zorice Stević Neuromišićne bolesti: nove paradigme u dijagnostici i lečenju Utorak, 17 Decembar 2024, Envoy Conference Center, Beograd, Srbija Sesija1 Sesija2 Program Galerija Sesija1 10:00h-10:15h · Otvaranje simpozijuma Prof. dr Ivana Basta 10:15h-10:35h · Klinička slika i klasifikacija amiotrofične lateralne skleroze Prof. dr Zorica Stevic 10:35h-10:55h · Genski targeti u terapiji amiotrofične
Neuromišićne bolesti: nove paradigme u dijagnostici i lečenju Read More »
Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), 30% žena u SAD-u barem jednom u toku života ima bakterijski vulvovaginits (BV), dok je, prema drugim podacima, vaginalna infekcija gljivicama još češća.
Infektivni vulvovaginitis se smatra najčešćim ginekološkim oboljenjem kod devojčica pre puberteta, a kod devojčica tokom i nakon puberteta je ređi, zbog kiselijeg vaginalnog sekreta uzrokovanog povećanom koncentracijom estrogena. U ovoj dobi, kod recidivantnih epizoda neobjašnjenog vulvovaginitisa, treba pomisliti na seksualno zlostavljanje, što čini javni značaj ovog oboljenja. Nakon menopauze se takođe ređe viđa, jer niski nivoi estrogena uzrokuju isušivanje vaginalne tečnosti i istanjenje vaginalne sluzokože (atrofični vaginitis). Za nastanak infekcija ”okrivljuju” se razni faktori: mikroorganizmi – bakterije (Gardnerella sp), virusi (HSV, HPV), gljivice (Candida albicans), paraziti (scabies), ekspozicija hemikalijama i alergenima (parabeni, dioksani, parfemi, spermicidi), seksualno prenosive bolesti (Trichomonas vaginalis, Chlamidia, N. gonorrhoeae), mehaničke povrede (depilacija) ali i neke navike (nošenje uske garderobe), uslovi života (loša higijena) i komorbiditeti (dijabetes). Nevezano za uzrok, pacijentkinje imaju iritaciju genitalne regije, jak, intenzivan miris vaginalnog iscedka, osećaju svrab i nelagodnost prilikom mokrenja. Za dijagnozu je najčešće dovoljna klinička slika, pregled i/ili analiza vaginalne tečnosti (kiseo rN), dok je u izuzetnim slučajevima potrebna i biopsija zahvaćene regije. Terapija je sistemska (oralni antibiotici, antimikotici, antihistaminici) i/ili lokalna (antibiotske, antigljivične, estrogenske i kortikosteroidne kreme), a prognoza bolesti je generalno dobra. Kao i za svaku bolest, prevencija je najvažnija, a podrazumeva promenu higijenskih navika (izbegavanje sapuna, vrućih kupki, nanošenja pudera/mirisa na genitalnu regiju), nošenje šire, pamučne garderobe, spavanje bez donjeg veša i upotrebu prezervativa. U bliskoj vezi sa nastankom, tokom i prognozom BV je i jedan širi entitet, bakterijska vaginoza.
Bakterijska vaginoza predstavlja disbiozu vaginalne mikrobiote, odnosno prekomerni porast oportunističkih ili patogenih, dominantno anaerobnih bakterija (Gardnerella spp, Prevotella spp, Mycoplasmae hominis, Mobiluncus spp) u odnosu na bakterija koje čine deo normalne fiziološke mikroflore vagine (Lactobacillus spp). Simptomi su slični kao kod BV, a u postavljanju dijagnoze se služimo Amselovim kriterijumima: homogeni, tanki, sivo-beli vaginalni iscedak, ≥20% vaginalnih epitelnih ćelija u direktnom preparatu, vaginalni pH >4.5, pozitivan ”whiff” test (nakon što se uzorku vaginalnog iscedka doda kalijum-hidroksid dolazi do stvaranja karakterističnog ”fishy” mirisa). Kod 30% žena bolest je samoograničavajuća i brzo prolazi (pogotovo ako je asimptomatska), dok je kod ostalih indikovana antibiotska i suportivna terapija. Antibiotici izbora su klindamicin i metronidazol, oralno ili putem vaginaleta. Oralna terapija bi trebalo da traje nedelju dana (500 mg metronidazola ili 300 mg klindamicina; oba se doziraju dva puta dnevno). Svakako najkomfornija terapija po pacijente je lokalna i to klindamicin 2% gel, jednokratno 5 g, intravaginalno. Terapija rekurentnih tegoba traje dosta duže (metronidazol gel ili vaginalne supozitorije tokom tri meseca ili kombinacija oralno metronidazol nedelju dana + borna kiselina tokom tri nedelje + metronidazol vaginalno tokom 4-6 meseci). Komplikacije su vrlo značajne: seksualno prenosive infekcije, pelvična inflamatorna bolest, ostale infekcije (endometritis, salpingitis), partalne i postpartalne (preterminska trudnoća, horioamnionitis, spontani pobačaj, prevremena ruptura plodovih ovojaka, dete rođeno malo za gestacijsko doba, neonatalni meningitis). Nažalost, stopa recidiva je takođe značajno visoka (80% žena u toku 9 meseci). što dopinosi lošem kvalitetu života ovih pacijentkinja. Zanimljivo je da se skoro tri puta češće javlja kod infertilnih pacijentkinja (45%), a kod njih ujedno smanjuje i implantacioni uspeh nakon in vitro fertilizacije, odnosno povećava rizik od gubitka ploda. Ipak, jedno od nerazjašnjenih pitanja iz ove oblasti je i sama patofiziologija bolesti, odnosno da li njenu osnovu čini izolovani disbalans ili je prisutna i infekcija, što možda treba razjasniti ovim seminarom.
Zbog svega navedenog temu ovog webinara smatramo izuzetno aktuelnom i sa zadovoljstvom predstaljamo najnovije informacije iz ove oblasti.
Vitamin K se u prirodi nalazi u dva oblika: K1/filohinon (namirnice biljnog porekla, npr. spanać, brokoli, kupus) i K2/menahinon (namirnice životinjskog porekla, npr. mleko, sir, meso, jaja). Njegovim unosom obezbeđuje se optimalna aktivnost enzima gama-glutamil karboksilaze, koji reguliše procese koagulacije, ćelijske deobe/rasta i apoptoze, formiranje koštanog tkiva i sklonost ka kalcifikaciji mekih tkiva (krvnih sudova i srčanih valvula). Smatra se da je, pre svih, ovaj poslednji efekat odgovoran za redukciju neželjenih kardiovaskularnih događaja, zbog čega brojne studije savetuju suplementaciju ovim vitaminom, pre svega u K2 obliku. Mehanizam kardioprotektivnog dejstva vitamina K2 podrazumeva karboksilaciju i defosforilaciju vitamin K-zavisnog matriksnog gla proteina (MGP), potentnog supresora taloženja kalcijuma u krvnim sudovima, koji stoga predstavlja i zgodan biološki marker za praćenje rezultata prekliničkih studija o suplementaciji vitamina K i prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Takođe, od 2000-ih godina brojne kliničke studije ispituju ovu povezanost, a njihovi se rezultati slivaju u, sada već, brojne sistematske preglede i meta-analize. Rezultati poslednjeg takvog rada iz 2024. godine (gde su u 17 RCT sumirani efekti suplementacije vitamina K na telesnu masu, krvni pritisak, CRP, glikemijski i lipidni profil kod starijih muškaraca), ipak, ukazuju na nedovoljnu efikasnost u pogledu smanjivanja glavnih kardiovaskularnih riziko-faktora, osim redukcije HOMA-IR. Ipak, postoje čvrsti dokazi o usporavanju taloženja kalcifikata kod pacijenata sa hroničnim bubrežnim oštećenjem (375 mcg/24 nedelje) i dijabetes melitusom (360 mcg/6 meseci), što je značajno sa pacijentima sa komorbiditetima. No, povoljni efekti suplementacije se beleže i kod zdravih atleta.
Glavni izvori vitamina D su namirnice (sardine, skuša, žumance, pečurke, jetra bakalara), izlaganje sunčevoj svetlosti i sintetski suplementi. Iako se prva masovna primena ovog vitamina vezuje za antirahitičnu zaštitu, pronalaženjem receptora za vitamin D (VDR) u skoro svakom tkivu u organizmu, otpočela je njegova primena u širem spektru indikacija. Pored skeletnih promena, danas se deficit vitamina D vezuje za rizik od razvoja astme, atopijskog dermatitisa, dijabetes melitusa tip 1, inflamatornih bolesti creva, karcinoma (prostate, kolona, dojke) ali i činilaca kardiovaskularnog rizika: gojaznosti, hipertenzije i metaboličkog sindroma. Štaviše, pokazano je da aktivne forme ovog vitamina deluju inhibitorno na renin, što umanjuje rizik od razvoja hipertenzije, moždanog udara, infarkta miokarda i nagle srčane smrti. Posebno su ugroženi deca (prevremeno rođeni, odojčad na prirodnoj ishrani bez profilakse), gojazni, osobe sa oštećenjem bubrega, jetre i kože, kao i pacijenti koji primaju određene lekove (sistemski kortikosteroidi, antikonvulzivi), dakle, može se reći, značajan procenat populacije. Zbog toga i preporuke oko suplementacije vitaminom D treba da zavise od karakteristika određene populacije (uključujući geografsku širinu, pigmentaciju kože i godišnje doba, mogućnost terapijskog monitoringa (merenje serumskog kalcijuma, fosfora i alkalne fosfataze)).
Zbog svega prethodno navedenog, a u cilju optimizovanja terapije koja bi najviše doprinela redukciji mikrovaskularnih komplikacija i veličine plaka, novije studije navode koristi od udružene primene ova dva suplementa, posebno u K2D3 obliku. Korisni efekti ove kombinacije se ogledaju u sinergiji povećanja intestinalne apsorpcije kalcijuma (vitamin D) a potom, umesto u sistemsku cirkulaciju, njegove preraspodele i akumulacije u kosti (vitamin K, posredstvom osteokalcina). Pored toga, vitamin K smanjuje i aktivnost osteoklasta, a na molekularnom nivou, povećava se produkcija i aktivacija MGP-a. Time se jača koštana gustina a ujedno i smanjuje rizik od kalcifikacije mekih tkiva, uključujući i krvne sudove. Ipak, oprez se savetuje kod pacijenata sa malapsorptivnim sindromom, hiperkalcijemijom i nefrokalcinozom/nefrolitijazom. RCT studija (AVADEC) objavljena u časopisu Circulation 2022. godine nije potvrdila sinergističku ulogu vitamina K (720 mcg) i D (25 mcg) u usporavanju procesa kalcifikacije aortne stenoze, ali su novije studije optimističnije i predlažu dalja ispitivanja (INTRICATE, DANCODE).
Šta o odnosu K2D3 i kardiovaskularnog zdravlja za sada znamo, šta su dokazane koristi, šta dileme, a šta rizici, u toku seminara će nas uputiti stručnjaci iz oblasti farmakologije, kardiologije i kardiovaskularne hirurgije.
Prevencija kardiovaskularnih oboljenja:Nova perspektiva primene vitamina K2 i D3 Read More »
