Myasthenia gravis “Stara pitanja, novi odgovori” 17. novembar 2025. godine Sava centar, Beograd PROGRAM Registracija Sesija 1 Sesija 2 Sesija 3 Sesija 4 Sesija 5 Registracija je zatvorena. Hvala vam na interesovanju. 09:30-09:50 – Prof. dr Dragana Lavrnić Uvod u mijasteniju gravis 09:50-10:10 – Prof. dr Ivana Basta Klasične terapije za mijasteniju gravis 10:10-10:30 – […]
Myasthenia gravis – stara pitanja, novi odgovori Read More »
Međunarodni simpozijum o glavoboljama “Glavobolje kroz nauku i praksu” А-1-1499/25 24. oktobar 2025. godine Envoy Conference centar, Beograd PROGRAM INFORMACIJE Sesija 1 Sesija 2 Sesija 3 08:00-08:30 Dobrodošlica i registracija 08:30-09:00 Pozdravne reči 09:00-09:20 – Prof. dr Jelena Pavlović Nova dostignuća u lečenju glavobolja 09:20-09:40 – Prof. dr Gianluca Coppola Migrena: poremećaj senzorne obrade 09:40-10:00
Pušenje predstavlja vodeći modifikabilni faktor rizika za hronične nezarazane bolesti, što je poznato već decenijama. Pored uticaja na somatsko zdralje, posledice udisanja duvanskog dima, odnosno pušenja, su i lokalne promene u oralnoj duplji, što je bila tema našeg prethodnog webinara. Podsećanja radi, pušenje povećava rizik za razvoj oralnih karcinoma, oralnih mukoznih lezija (leukoplakije, eritroplakije, stomatitisa,
Fibroidi materice (poznati i kao miomi ili lejomiomi) su benigni tumori koji rastu unutar materice. Ne pokazuju maligni potencijal, vrlo su česti (polovina žena ih ima do 50. godine), i mogu biti asimptomatski. Obično se prezentuju obilnim menstrualnim krvarenjem, poteškoćama sa mokrenjem (problemi sa pražnjenjem mokraćne bešike, urgencija, inkontinencija, retencija urina), bolovima u slabinskom delu
Inovativna terapija zasimptomatsko lečenje fibroid uterusa i endometrioze Read More »
Akademija Neuromišićnih bolesti 19. septembar 2025. godine Hotel Kragujevac, Kragujevac PROGRAM INFORMACIJE Registracija Sesija 1 Sesija 2 Sesija 3 Ime i prezime Broj licence E-mail Zanimanje Mesto zaposlenja Kotizacije Kasna kotizacija – 70€ + PDV Troškove kotizacije plaća Institucija u kojoj radim Sponzor Sponzor/Institucija Broj telefona Grad PRIJAVI SE 10:00-10:20 – Doc. dr Ana Azanjac
Škola elektromioneurografije 29–30. avgust 2025. godine Klinika za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu PROGRAM INFORMACIJE Registracija 29.08.2025. 30.08.2025. Registracija Zbog popunjenosti kapaciteta, prijave su završene. 29.08.2025. 10:00-10:15 | Bolesti motornog neurona Prof. dr Nataša Cerovac 10.15-10.30 | EMNG kod bolesti motornog neurona Doc. dr Aleksandra Kačar 10.30-11.15 | Sporadična amiotrofična lateralna skleroza
Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), 30% žena u SAD-u barem jednom u toku života ima bakterijski vulvovaginits (BV), dok je, prema drugim podacima, vaginalna infekcija gljivicama još češća.
Infektivni vulvovaginitis se smatra najčešćim ginekološkim oboljenjem kod devojčica pre puberteta, a kod devojčica tokom i nakon puberteta je ređi, zbog kiselijeg vaginalnog sekreta uzrokovanog povećanom koncentracijom estrogena. U ovoj dobi, kod recidivantnih epizoda neobjašnjenog vulvovaginitisa, treba pomisliti na seksualno zlostavljanje, što čini javni značaj ovog oboljenja. Nakon menopauze se takođe ređe viđa, jer niski nivoi estrogena uzrokuju isušivanje vaginalne tečnosti i istanjenje vaginalne sluzokože (atrofični vaginitis). Za nastanak infekcija ”okrivljuju” se razni faktori: mikroorganizmi – bakterije (Gardnerella sp), virusi (HSV, HPV), gljivice (Candida albicans), paraziti (scabies), ekspozicija hemikalijama i alergenima (parabeni, dioksani, parfemi, spermicidi), seksualno prenosive bolesti (Trichomonas vaginalis, Chlamidia, N. gonorrhoeae), mehaničke povrede (depilacija) ali i neke navike (nošenje uske garderobe), uslovi života (loša higijena) i komorbiditeti (dijabetes). Nevezano za uzrok, pacijentkinje imaju iritaciju genitalne regije, jak, intenzivan miris vaginalnog iscedka, osećaju svrab i nelagodnost prilikom mokrenja. Za dijagnozu je najčešće dovoljna klinička slika, pregled i/ili analiza vaginalne tečnosti (kiseo rN), dok je u izuzetnim slučajevima potrebna i biopsija zahvaćene regije. Terapija je sistemska (oralni antibiotici, antimikotici, antihistaminici) i/ili lokalna (antibiotske, antigljivične, estrogenske i kortikosteroidne kreme), a prognoza bolesti je generalno dobra. Kao i za svaku bolest, prevencija je najvažnija, a podrazumeva promenu higijenskih navika (izbegavanje sapuna, vrućih kupki, nanošenja pudera/mirisa na genitalnu regiju), nošenje šire, pamučne garderobe, spavanje bez donjeg veša i upotrebu prezervativa. U bliskoj vezi sa nastankom, tokom i prognozom BV je i jedan širi entitet, bakterijska vaginoza.
Bakterijska vaginoza predstavlja disbiozu vaginalne mikrobiote, odnosno prekomerni porast oportunističkih ili patogenih, dominantno anaerobnih bakterija (Gardnerella spp, Prevotella spp, Mycoplasmae hominis, Mobiluncus spp) u odnosu na bakterija koje čine deo normalne fiziološke mikroflore vagine (Lactobacillus spp). Simptomi su slični kao kod BV, a u postavljanju dijagnoze se služimo Amselovim kriterijumima: homogeni, tanki, sivo-beli vaginalni iscedak, ≥20% vaginalnih epitelnih ćelija u direktnom preparatu, vaginalni pH >4.5, pozitivan ”whiff” test (nakon što se uzorku vaginalnog iscedka doda kalijum-hidroksid dolazi do stvaranja karakterističnog ”fishy” mirisa). Kod 30% žena bolest je samoograničavajuća i brzo prolazi (pogotovo ako je asimptomatska), dok je kod ostalih indikovana antibiotska i suportivna terapija. Antibiotici izbora su klindamicin i metronidazol, oralno ili putem vaginaleta. Oralna terapija bi trebalo da traje nedelju dana (500 mg metronidazola ili 300 mg klindamicina; oba se doziraju dva puta dnevno). Svakako najkomfornija terapija po pacijente je lokalna i to klindamicin 2% gel, jednokratno 5 g, intravaginalno. Terapija rekurentnih tegoba traje dosta duže (metronidazol gel ili vaginalne supozitorije tokom tri meseca ili kombinacija oralno metronidazol nedelju dana + borna kiselina tokom tri nedelje + metronidazol vaginalno tokom 4-6 meseci). Komplikacije su vrlo značajne: seksualno prenosive infekcije, pelvična inflamatorna bolest, ostale infekcije (endometritis, salpingitis), partalne i postpartalne (preterminska trudnoća, horioamnionitis, spontani pobačaj, prevremena ruptura plodovih ovojaka, dete rođeno malo za gestacijsko doba, neonatalni meningitis). Nažalost, stopa recidiva je takođe značajno visoka (80% žena u toku 9 meseci). što dopinosi lošem kvalitetu života ovih pacijentkinja. Zanimljivo je da se skoro tri puta češće javlja kod infertilnih pacijentkinja (45%), a kod njih ujedno smanjuje i implantacioni uspeh nakon in vitro fertilizacije, odnosno povećava rizik od gubitka ploda. Ipak, jedno od nerazjašnjenih pitanja iz ove oblasti je i sama patofiziologija bolesti, odnosno da li njenu osnovu čini izolovani disbalans ili je prisutna i infekcija, što možda treba razjasniti ovim seminarom.
Zbog svega navedenog temu ovog webinara smatramo izuzetno aktuelnom i sa zadovoljstvom predstavljamo najnovije informacije iz ove oblasti
Histamin je ključni medijator alergijskih reakcija, čija je koncentracija posebno visoka u mastocitima respiratornog, gastrointestinalnog trakta i kože. Deluje na četiri tipa receptora (N1-N4) i tako ispoljava efekte na glatke mišiće, žlezde ali i centralnu neuromodulaciju. Sveukupno, dovodi do pruritusa, bronhospazma, pojačanog gastrointestinalnog motiliteta, pojačane sekrecije hlorovodonične kiseline i stimulacije imunskog odgovora (pojačana leukocitna hemotaksa, sekrecija citokina i ushodna regulacija adhezivnih molekula). Ovo su ujedno i simptomi alergijskih reakcija. Zbog svega navedenog, najvažnija terapijska strategija u lečenju alergijskih oboljenja (koje mogu biti i životno ugrožavajuće, poput anafilaktičkog šoka) predstavlja suzbijanje ovih efekata antihistaminicima, koji blokiraju pre svega N1, a potom i N2 receptore.
Cetirizin predstavlja drugu generaciju selektivnih, perifernih antagonista N1 receptora koji je u kliničkoj upotrebi od 1995. godine. Koristi se za veliki broj terapijskih indikacija, uglavnom alergijske prirode (sezonski i perenijalni alergijski rinitis, hronična idiopatska urtikarija, akutna urtikarija, angioedem, atopijski dermatitis i alergijski rinokonjuktivitis). Od 2007. godine je odobren i kao OTS (over-the-counter) lek, a moguća je i njegova off-label primena (npr. dodatak epinefrinu kod anafilaktičke reakcije, profilaksa hemioterapijom izazvanih hipersenzitivnih reakcija, topikalni 1% kod androgene alopecije). Pored težih, hemodinamskih, efikasan je u suzbijanju i svih ”blažih” simptoma alergijske reakcije (rinoreja, kijanje i hiperemija vežnjača). Za razliku od drugih antihistaminika, cetirizin ne prelazi krvno-moždanu barijeru, što ga čini superiornim, jer ne izaziva sedaciju. Druga važna prednost je njegova potentna antiinflamatorna aktivnost.
Ima povoljne farmakokinetske osobine. Nakon brze apsorpcije iz gastrointestinalnog trakta, maksimalne koncentracije u plazmi dostiže za oko sat vremena, podleže oksidativnom metabolizmu ali nije supstrat za CYPP450 enzime i ekskretuje se putem bubrega. Ipak, supstrat je za R-glikoprotein, tako da je pažljivije doziranje neophodno u slučaju istovremene primene sa R-glikoprotein inhibitorima. Dostupan je u obliku tableta, kapsula, rastvora i kapi za oči, u formulacijama od 5 mg, 10 mg i 5 mg/5 ml oralne solucije. Moguća je i primena kod dece a niske doze su prihvatljive i kod dojilja. Svrstan je u kategoriju B prema klasifikaciji lekova u periodu trudnoće, a kod pacijenata sa redukovanom funkcijom jetre i bubrega, potrebno je smanjiti dozu. Česti neželjeni efekti su glavobolja, suva usta, dijareja, povraćanje, faringitis, epistaksa, hroničan umor, insomnija a kod topikalne (oftalmološke) primene okularna hiperemija i smanjena oštrina vida.
U pedijatrijskom uzrastu, cetirizin je odobren za upotrebu kod dece starije od dve godine (mada je FDA odobrila i za uzrast preko 6 meseci). Konvencionalne indikacije za cetirizin u pedijatrijskom uzrastu su slične kao u odraslom (alergijski rinokonjunktivitis, hronična spontana urtikarija, atopijski dermatitis i alergijska astma). U poređenju sa antihistaminicima prve generacije, ostvaruje brže dejstvo i ispoljava veću efikasnost. Čini se da je kod dece tolerancija cetirizina bolja, s obzirom na ređu pojavu gore navedenih neželjenih efekata. Novije preporuke na osnovu tridesetogodišnjeg iskustva upotrebe ovog leka, podržavaju ga kao prvi izbor u bolestima sa alergijskom osnovom, zbog povoljnog bezbednosnog profila, i moguće upotrebe tokom trudnoće i dojenja.
Cilj ovog edukativnog materijala je da se potvrdi efikasnost cetirizina u lečenju alergijskih oboljenja i učini pregled njegovog bezbedonosnog profila, počev od dečjeg uzrasta, iz ugla bogatog kliničkog iskustva našeg uvaženog predavača.
Urogenitalne infekcije su česte kod ljudi. Prevalentne su u svim uzrastima, a češće su kod žena. Zapravo, smatra se da preko 50% žena u svetu tokom života barem jednom ima urinarnu infekciju, dok 30% žena (u SAD-u) barem jednom u toku života oboli od bakterijskog vulvovaginitsa. Infekcije ove regije gljivicama su posebno česte. Sa urogenitalnim infekcijama žena se najčešće sreću specijalisti ginekologije, ali se dobar deo dijagnostičko-terapijskog pristupa može postići i u ordinaciji lekara opšte prakse. O infektivnom vulvovaginitisu i bakterijskoj vaginozi (disbioza vaginalne mikrobiote) detaljnije je diskutovano u jednoj od naših prethodnih edukacija, kada su pokrivene teme od etiologije, dijagnostike, lečenja i prevencije. Na isti način, sveobuhvatno, ovaj seminar će se baviti infekcijama mokraćne bešike, ali i novijim preporukama za lečenje seksualno prenosivih bolesti, pre svega genitalnog herpesa.
Cistitis predstavlja infekciju mokraćne bešike. Najčešće je infektivne etiologije (E. coli), mada se može javiti i kao posledica šećerne bolesti, nefrolitijaze, povrede kičmene moždine, radijacije karličnog predela, dugotrajne primene katetera, upotrebe lekova (ciklofosfamid) i hemikalija (hemijski cistitis). Javljaju se kod mladih, seksualno aktivnih, prethodno zdravih žena, kod kojih su najčešće blagog toka, ili čak asimptomatske (”nekomplikovani” cistitis). Najčešći simptom je učestalo i bolno mokrenje. peckanje/svrab ili inkontinencija. Na ovo se posumnja već tokom razgovora u lekarskoj ordinaciji, a potvrđuje se laboratorijskom i mikrobiološkom analizom urina. Već je spomenuto da ove infekcije mogu biti blage, kada ne zahtevaju lečenje. Ukoliko postoji rizik od komplikacija (infekcija bubrega), leče se antibioticima (najčešće amoksicilin, trimetoprim-sulfometoksazol i nitrofurantoin), a danas postoje i novije preporuke. Često se primenjuju i prirodni lekovi (čaj od brusnice). Treba obratiti pažnju na dodatne faktore (povišena telesna temperatura, pogoršavanje simptoma, bolovi u leđima, komorbiditeti), kada se savetuje neodložan odlazak lekaru. Veliki problem su rekurentne urogenitalne infekcije, posebno česte kod žena u postmenopauzi (prema definiciji, preko 2 simptomatske infekcije tokom 6 meseci, ili preko 3 simptomatske infekcije tokom godinu dana). U kontekstu etiologije, u poslednje vreme se govori o ”urinarnom mikrobiomu”. Zanimljiva studija o ”metagenomici” urinarne mikrosredine, rezultirala je pozitivnoj korelaciji između vrsta Bifidobacterium i Lactobacillus i koncentracija estrogena u urinu, kod žena bez urogenitalnih infekcija. Ovim se distorzije u mikrobiomu genitalnog ili/i vaginalnog miljea dovode u tesnu povezanost sa etiologijom rekurentnih urinarnih infekcija u postmenopauzalnih žena. Urogenitalni mikrobiom je sve više predmet interesovanja nauke jer predstavlja metu za novije pristupe u lečenju ovih upornih infekcija. Više o cistitisu i aspektima lečenja, pogotovo o inovativnoj terapiji, u posebnom predavanju.
Posebno čest problem u kliničkoj praksi su seksualno-prenosive bolesti, ”umbrella” termin od nekoliko entiteta, koje nastaju nakon seksualnog odnosa, delovanjem infektivnog agensa. Nedavno (2021. godine) su ažurirane smernice za lečenje ovih bolesti, a biće predstavljene u okviru predavanja o čestim urogenitalnim infekcijama u ginekološkoj praksi. Novim vodičem obuhvaćeni su različiti aspekti: novine u lečenju Neisseria gonorrhoeae, Chlamydia trachomatis, Mycoplasma genitalium i Trichomonas vaginalis infekcije; metronidazol u lečenju pelvične inflamatorne bolesti; alternativne metode za lečenje bakterijske vaginoze; preporuke za lečenje humanog papilomavirusa; novine u lečenju sifilisa kod trudnica, lečenje hepatitisa S, kao i serološka dijagnostika genitalnog herpesa.
Lečenje urogenitalnih infekcija smatramo izuzetno i stalno aktuelnom temom i sa zadovoljstvom predstaljamo najnovije informacije iz ove oblasti.
Inovativan pristup ulečenju urogenitalnih infekcija Read More »
Prema izveštaju Svetske zdravstvene Organizacije (SZO), 23,6% globalne populacije (uzrasta preko 15 godina) je tokom 2018. godine konzumiralo cigarete, dok je danas taj procenat nešto niži (20,9%). Najčešći metod upotrebe duvana je svakako pušenje cigareta (10-14 mg nikotina/cigareta), a u savremenije (no ređe) metode spadaju žvakanje, ušmrkavanje i ostalo, u kojima je koncentracija nikotina manja. Nikotin se u organizam može uneti i u vidu transdermalnih flastera, lozengi, sublingvalnih tableta, inhalatora i nazalnih sprejeva. Ovo se objedinjeno naziva NRT (nicotine replacement therapy) i predstavlja kliničku primenu nikotina, odnosno upotrebu nikotina u svrhu odvikavanja.
Štetnost duvanskog dima po ljudsko zdravlje uključuje i neželjene efekte u oralnoj duplji. U njih spadaju oralni karcinomi, oralne mukozne lezije (leukoplakija, eritroplakija, stomatitis, melanoza), periodontalni apscesi, alveolarni osteitis, sijalolitijaza i karijes. Pored toga, može se uočiti i gubitak zuba, usporeno zarastanje rane nakon hirurgije desni i smanjen osećaj ukusa (hipogeuzija). Krvarenje iz desni je posebno često, a nastaje kao posledica nedovoljnog snabdevanja krvlju usled vazokonstrikcije izazvane nikotinom. Ostali navedeni efekti su posledica pre svega supresivnog dejstva nikotina na imunski sistem. Posebno teška komplikacija sa lošom prognozom je oralni karcinom skvamoznih ćelija, čije je petogodišnje preživljavanje 20%. Ovaj karcinom je ubedljivo najčešći karcinom oralne duplje, do koga najčešće dolazi oksidativnim stresom prouzrokovanim toksičnim metabolitima duvanskog dima.Pušenje je često udruženo i sa infektivnim bolestima a treba istaći i njegov širi, finansijski i socio-ekonomski problem.
Periodontalna bolest (gingivitis i periodontitis) je izazvana infekcijom koja razara kosti vilice koje okružuju i podupiru zube, a učestvuju u žvakanju hrane. Simptomi periodontitisa obuhvataju crvene, otečene, napete i bolne desni, gnojni sadržaj, neprijatan zadah i gubitak zuba. U toku progresije bolesti, bakterije i ostaci hrane mogu stvoriti dentalne plakove, koji dalje, međusobnim učvršćivanjem. mogu dovesti do dentalnog kalkulusa. Ovo se češće javlja kod ljudi koji puše, a rizik se povećava sa brojem popušenih cigareta dnevno. Pa tako, ukoliko osoba puši do 10 cigareta dnevno, rizik je komparabilan sa nepušačima, dok je za teže pušače (preko 10 cigareta dnevno) rizik čak 5 puta veći. Ukoliko se uz duvan konkomitantno (i hronično) (zlo)upotrebljava i alkohol, postoji rizik od nekrotizirajućeg ulcerativnog gingivitisa. Nasuprot verovanju, elektronske cigarete (e-cigarete ili vaping) sadrže štetne materije (nikotin, teške metale, volatilne organske, aditive (sukroza, etil maltol, propilen glikol) i onkogene materije), što takođe nepovoljno utiče na oralno zdravlje, pre svega zbog kariogenog potencijala. Ne samo to, značajno različit mikrobiom e-cigareta, prema nekim mikrobiološkim studijama, ima veći patogeni značaj od klasičnih cigareta. Navika e-cigareta je pogotovo zastupljena u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), gde se prijavljuje i oko 16 miliona ljudi sa bolestima koje su direktno uzrokovane pušenjem.
Zbog svega navedenog, zdravstveni sistemi teže implementaciji programa odvikavanja od pušenja (kognitivno-bihejvioralnim metodama), kontinuiranim edukativnim tribinama, ili pravovremenim prepoznavanjem pacijenata pod rizikom i njihovim upućivanjem odgovarajućim specijalistima. Ukoliko je ovo nedovoljno, može se primeniti farmakoterapija (bupropion, vareniklin, citizin ili kombinovana terapija sa NRT), kontrolisano i uz nadzor lekara.
Cilj ovog programa je prikaz štetnog uticaja duvanskog dima na oralno zdravnje ljudi. Dugoročni cilj je u funkciji šireg, društvenog i javno-zdravstvenog značaja, a to je smanjivanje ukupnog broja pušača, a samim tim i rizika od bolesti oralne duplje, sa kojom je pušenje u tesnoj povezanosti.
