Cetirizin u kliničkoj praksi

Histamin je ključni medijator alergijskih reakcija, čija je koncentracija posebno visoka u mastocitima respiratornog, gastrointestinalnog trakta i kože. Deluje na četiri tipa receptora (N1-N4) i tako ispoljava efekte na glatke mišiće, žlezde ali i centralnu neuromodulaciju. Sveukupno, dovodi do pruritusa, bronhospazma, pojačanog gastrointestinalnog motiliteta, pojačane sekrecije hlorovodonične kiseline i stimulacije imunskog odgovora (pojačana leukocitna hemotaksa, sekrecija citokina i ushodna regulacija adhezivnih molekula). Ovo su ujedno i simptomi alergijskih reakcija. Zbog svega navedenog, najvažnija terapijska strategija u lečenju alergijskih oboljenja (koje mogu biti i životno ugrožavajuće, poput anafilaktičkog šoka) predstavlja suzbijanje ovih efekata antihistaminicima, koji blokiraju pre svega N1, a potom i N2 receptore. Cetirizin predstavlja drugu generaciju selektivnih, perifernih antagonista N1 receptora koji je u kliničkoj upotrebi od 1995. godine. Koristi se za veliki broj terapijskih indikacija, uglavnom alergijske prirode (sezonski i perenijalni alergijski rinitis, hronična idiopatska urtikarija, akutna urtikarija, angioedem, atopijski dermatitis i alergijski rinokonjuktivitis). Od 2007. godine je odobren i kao OTS (over-the-counter) lek, a moguća je i njegova off-label primena (npr. dodatak epinefrinu kod anafilaktičke reakcije, profilaksa hemioterapijom izazvanih hipersenzitivnih reakcija, topikalni 1% kod androgene alopecije). Pored težih, hemodinamskih, efikasan je u suzbijanju i svih ”blažih” simptoma alergijske reakcije (rinoreja, kijanje i hiperemija vežnjača). Za razliku od drugih antihistaminika, cetirizin ne prelazi krvno-moždanu barijeru, što ga čini superiornim, jer ne izaziva sedaciju. Druga važna prednost je njegova potentna antiinflamatorna aktivnost. Ima povoljne farmakokinetske osobine. Nakon brze apsorpcije iz gastrointestinalnog trakta, maksimalne koncentracije u plazmi dostiže za oko sat vremena, podleže oksidativnom metabolizmu ali nije supstrat za CYPP450 enzime i ekskretuje se putem bubrega. Ipak, supstrat je za R-glikoprotein, tako da je pažljivije doziranje neophodno u slučaju istovremene primene sa R-glikoprotein inhibitorima. Dostupan je u obliku tableta, kapsula, rastvora i kapi za oči, u formulacijama od 5 mg, 10 mg i 5 mg/5 ml oralne solucije. Moguća je i primena kod dece a niske doze su prihvatljive i kod dojilja. Svrstan je u kategoriju B prema klasifikaciji lekova u periodu trudnoće, a kod pacijenata sa redukovanom funkcijom jetre i bubrega, potrebno je smanjiti dozu. Česti neželjeni efekti su glavobolja, suva usta, dijareja, povraćanje, faringitis, epistaksa, hroničan umor, insomnija a kod topikalne (oftalmološke) primene okularna hiperemija i smanjena oštrina vida. U pedijatrijskom uzrastu, cetirizin je odobren za upotrebu kod dece starije od dve godine (mada je FDA odobrila i za uzrast preko 6 meseci). Konvencionalne indikacije za cetirizin u pedijatrijskom uzrastu su slične kao u odraslom (alergijski rinokonjunktivitis, hronična spontana urtikarija, atopijski dermatitis i alergijska astma). U poređenju sa antihistaminicima prve generacije, ostvaruje brže dejstvo i ispoljava veću efikasnost. Čini se da je kod dece tolerancija cetirizina bolja, s obzirom na ređu pojavu gore navedenih neželjenih efekata. Novije preporuke na osnovu tridesetogodišnjeg iskustva upotrebe ovog leka, podržavaju ga kao prvi izbor u bolestima sa alergijskom osnovom, zbog povoljnog bezbednosnog profila, i moguće upotrebe tokom trudnoće i dojenja. Cilj ovog edukativnog materijala je da se potvrdi efikasnost cetirizina u lečenju alergijskih oboljenja i učini pregled njegovog bezbedonosnog profila, počev od dečjeg uzrasta, iz ugla bogatog kliničkog iskustva našeg uvaženog predavača.