“Metabolički sindrom – pridružene bolesti i terapija” okuplja vodeće stručnjake iz oblasti koji će pružiti uvid u različite aspekte ovog kompleksnog sindroma i njegove implikacije na pridružene bolesti. Stičite vredne uvide od ovih cenjenih stručnjaka koji će diskutovati o najnovijim istraživanjima, kliničkim pristupima i terapijskim strategijama.
Metabolički sindrom – pridružene bolesti i terapija Read More »
Hronične nezarazne bolesti su veliki globalni izazov, uključujući i Srbiju. Najčešće su bolesti srca, cerebrovaskularne bolesti, karcinom pluća, afektivni poremećaji i šećerna bolest. Prevencija ovih bolesti je ključna, posebno u vezi s lipidnim profilom i aterosklerozom. Dislipidemije su poremećaji metabolizma lipida i važne su za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Skrining i tretman dislipidemija su od velikog značaja. Edukacija i interakcija sa stručnjacima doprinose boljoj lekarskoj praksi.
Hronična limfocitna leukemija je maligna bolest hematopoetskog tkiva, koja uzrokuje nekontrolisanu, klonalnu proliferaciju zrelih limfocita. Postavljanje dijagnoze podrazumeva različite analize, uključujući citogenetske metode i analize gena, a lečenje se sprovodi primenom citostatika ili ciljane terapije. Najznačajniji prognostički markeri u limfocitnoj leukemiji su status mutacije gena za teške lance imunoglobulina (IGHV) i ekspresija gena za CD38 i ZAP-70.
Savremeni pristup u dijagnostici i lečenju: hronična limfocitna leukemija(HLL) Read More »
Klinička ispitivanja lekova imaju primarni značaj u medicini zasnovanoj na dokazima. Uprkos tome sto naši studenti uče na diplomskoj i postdiplomskoj nastavi o kliničkim ispitivanjima pokazalo se da to nije dovoljno. Zato ćemo im danas bliže objasniti značaj dobro dizajniranih kliničkih ispitivanja urađenih po etičkim principima uz adekvatnu statističku obradu rezultata. Takođe, ćemo objasniti i značaj neželjenih dejstava i interakcija lekova tokom kliničkih ispitivanja. Imajte u vidu da je ovo samo početak vašeg učenja. Međutim korist od kvalitetnig kliničkog isoitivanja je ogromna, za bolesnike, struku, zdravstvene ustanove i regulatorna tela.
Na KME nam je prezentovan istorijat razvoja terapije gojaznosti. Takođe i efikasnost i bezbednost novih lekova. Diskutovani su novi vodiči za lečenje ove bolesti. Razrađen je detaljno kompleksan zdravstveni problem gojaznosti: patofiziologija i komorbiditeti.
Svedoci smo epidemije gojaznosti u svetu i u Srbiji. Nova saznanja nam govore da je gojaznost hronična bolest sa ozbiljnim komplikacijama. Udružena je sa kardiovaskularnim, endokrinološkim, gastroenterološkim i drugim oboljenjima. Njena etiologija je multifaktorijalna sto nameće primenu različitih lekova. Sada su nam dostupni i efikasni inovativni lekovi od kojih se mnogo očekuje.
Polaznici nase KME de biti upoznati sa farmakoloskim
profilom inhibitora natrijum zavisnog glukoznog
kotransportera 2 (SGLT2 inhibitori) i agonista
glukagonu-slicnom peptidu-1 (GLP-1 agonista).
Bicete upoznati sa njihovim efektima na regulaciju
glikemije, ali i sa njihovim kardioprotektivnim i
renoprotektivnim dejstvima. Takodje, i sa njihovim
efektima na druga stanja i bolesti, npr. gojaznost.
Bice Vam prikazani i novi protokoli za ledenje
dijabetesa tip 2 i srcane insuficijencije.
Kovid pandemija je promenila sve aspekte društva, pa i primenu antibiotika. U svetu je primećen skok empirijske potrošnje antibiotika, za ovu virusnu pneumoniju koja je samo kod 6% bolesnika bila udružena sa bakterijskim infekcijama. To je dalje dovelo do skoka multirezitentnih bolničkih bakterija sa kojim ste upoznati na našoj KME. Kako da se leče te teške bakterijske bolničke infekcije je takodje detaljno objašnjeno od strane naših predavača. Takodje, nanovija saznanja o ispravnoj antibiotskoj profilaksu u hirurgiji, koja je uglavnom početak naše neracionalne primene antibiotika je ono našta smo vam skrenuli posebnu pažnju.
U 2021. godini u terapiju Kovid infekcije su uvedena neutrališuća antitela, novi antivirusni lekovi i novi imunomodulatori. Naša KME vam je pruzila informacije o primeni Regenerona, sotrovimaba i dugodelujućeg monoklonalnog antitela koje se primenjuje intramuskularno. Takođe, smo jasno definsali i način primene molnupiravira i Paxlovida.Prezentovane su vam nove informacije za primenu inhalacionih i sistemskih kortikosteroida, kao i baricitiniba i kolhicina.
Od kako je proglašena pandemija COVID-a 15.03.2020. god., protokoli za lečenje ove bolesti su se više puta menjali. Na početku prema preporuci SZO COVID je lečen kombinacijom hidroksihlorokina, antibiotika i anti-HIV lekova. Prvi imunomodularni lek koji je savetovan bio je tocilizuma, inhibitor IL-6 receptora posle objavljivanja engleske studije RECOVERY uvedeni su i kortikosteroidi u terapiju. Sada se uglavnom ne koriste lekovi preporučeni na početku COVID-a. Antibiotici se neracionalno koriste idalje oko primene kortikosteroida i tocilizumaba postoje kontroverze.
