Akreditovana KME – Vitamin D
postala je sveprisutna tema u savremenom zdravstvenom društvu. Ovaj liposolubilni vitamin igra ključnu ulogu u regulaciji serumskih koncentracija kalcijuma i fosfora, značajno doprinoseći metaboličkim procesima kostiju. Njegova uloga nije samo u očuvanju koštanog zdravlja, već i u brojnim drugim aspektima ljudskog organizma.
Vitamin D3, poznat i kao holekalciferol, deluje putem specifičnih receptora smeštenih na različitim ćelijama i organima. Kroz modulaciju procesa poput proliferacije, diferencijacije, ćelijskog rasta, upale, nervno-mišićne i imunološke funkcije, ovaj vitamin D postaje ključan faktor u očuvanju zdravlja.
Brojna istraživanja su potvrdila njegovu ulogu u različitim metaboličkim procesima, od rasta i razvoja do očuvanja funkcija imunološkog sistema. Deficit vitamina D3 povezan je sa razvojem različitih oboljenja, uključujući dijabetes, celijakiju, astmu, reumatoidni artritis, Alzheimerovu bolest, multiplu sklerozu, pa čak i COVID infekciju.
Zanimljivo je da postoji veza između nedostatka ovog vitamina i povećanog rizika od komplikacija u jedinicama intenzivne nege. Studije su pokazale i antimikrobnu aktivnost vitamina D3, posebno kroz stimulaciju monocita-makrofagna putem Toll-like receptora.
Određivanje ukupnog nivoa vitamina D u krvi postiže se merenjem 25-hidroksi vitamina D (25(OH)D), koji se smatra osetljivijim pokazateljem deficita od 1,25-dihidroksi vitamina D. Međutim, preporuke za unos ovog vitamina ne zavise samo od koncentracija u krvi, već i od faktora poput uzrasta, izloženosti UV zračenju, nivoa zagađenja, etničke pripadnosti i tipa kože.
Preporučene dnevne doze variraju od 400 IU/dan za novorođenčad do 800 IU/dan za osobe starije od 70 godina, uzimajući u obzir minimalnu izloženost suncu. Posebne potrebe zahtevaju pacijenti u jedinicama intenzivne nege, oni na parenteralnoj ishrani, imunokompromitovani pojedinci, osobe sa osteoporozom, kao i gojazni pojedinci.
Važno je napomenuti da postoje i faktori koji smanjuju apsorpciju vitamina D, poput malapsorptivnih sindroma, upotrebe određenih lekova (karbamazepin, nifedipin, spironolakton) ili određenih medicinskih stanja (cistična fibroza, inflamatorne bolesti creva).
Srećom, mnogi prirodni izvori hrane pružaju vitamin D3, uključujući ribu (losos, tuna, sardina, sabljarka), žumanca, sir i jetru. Balansirana ishrana, osim u slučaju vegana, može značajno doprineti prevenciji deficita.
Za one u rizičnoj populaciji ili sa specifičnim potrebama, dostupni su i suplementi vitamina D3. Ovi suplementi dolaze u obliku ergokalciferola (D2) i holekalciferola (D3), a efikasnost ova dva oblika tema je mnogobrojnih istraživanja.
Važnost praćenja nivoa vitamina D3 u organizmu ne može se dovoljno istaći, posebno u kontekstu globalnog javno-zdravstvenog izazova. Činjenica da milijarde ljudi širom sveta imaju deficit, a da polovina svetske populacije pati od insuficijencije, ukazuje na potrebu za stalnim praćenjem novih saznanja o suplementaciji, zdravstvenim benefitima i rizicima deficita. Nutricionističke smernice i preporuke o unosu vitamina D3 tako ostaju aktuelna tema među stručnjacima.
Vitamin D, poznat kao liposolubilan vitamin, igra ključnu ulogu u regulisanju koncentracija kalcijuma i fosfora u serumu, što direktno utiče na metabolizam kostiju. Vitamin D deluje putem receptora koji se nalaze u raznim ćelijama i organima, modulišući procese poput proliferacije, diferencijacije, rasta ćelija, upala, nervno-mišićne i imunološke funkcije.
Istraživanja svedoče o širokom spektru metaboličkih procesa u kojima vitamin D učestvuje kao koenzim. Pored poznate veze sa rahitisom kod dece i osteomalacijom kod odraslih, nedostatak ovog vitamina povezuje se i sa razvojem dijabetesa, celijakije, astme, reumatoidnog artritisa, Alchajmerove bolesti, multiple skleroze, tuberkuloze, šizofrenije, depresije, pa čak i sa COVID infekcijom.
Zanimljivo je da nedostatak vitamina D pokazuje povezanost sa povećanim mortalitetom od pneumonije i rizikom od komplikacija u jedinicama intenzivne nege (ICU). Studije ukazuju i na antimikrobno dejstvo ovog vitamina, aktiviranjem monocita-makrofaga putem Toll-like receptora, ali istovremeno i na inverznu povezanost sa rizikom od ateroskleroze, srčanog udara, moždanog udara i različitih karcinoma, uključujući i karcinome kože.
Smatra se da je merenje ukupnih nivoa vitamina D u krvi, pre svega 25(ОН), najpouzdaniji pokazatelj, ali preporuke za unos zavise od faktora kao što su uzrast, izloženost UV zračenju, nivo zagađenja vazduha, etnička pripadnost i tip kože. Ovi faktori često čine preporuke kompleksnim zadatkom, npr. Recommended Dietary Allowance (RDA) za odojčad je 400 IU/dan, a za osobe starije od 70 godina 800 IU/dan, uz minimalnu izloženost suncu.
Povećane potrebe za vitaminom D primećene su kod pacijenata u ICU, onih na parenteralnoj ishrani i smatra se da bi evaluaciju trebalo razmotriti i kod imunokompromitovanih, osoba sa osteoporozom, gojaznih i drugih rizičnih grupa. Suprotno, određeni medicinski uslovi poput cistične fibroze, upalnih bolesti creva ili lekovi poput karbamazepina i nifedipina, mogu smanjiti apsorpciju vitamina D.
Za prevenciju deficita, uravnotežena ishrana, bogata vitaminom D, često je dovoljna, dok se za rizične grupe preporučuju suplementi u obliku vitamin D 2 ili D3. Važno je napomenuti da prekomerni unos može izazvati hiperkalcemiju, renalne kamence i povećati rizik od fraktura, posebno ukoliko su isključeni drugi uzroci (sekundarni hiperparatireoidizam).
Iako je mnogo postignuto u razumevanju i prevenciji deficita vitamina D, globalno gledano, i dalje predstavlja izazov u visoko razvijenim zemljama, a procenjuje se da bilion ljudi širom sveta ima deficit, dok polovina globalne populacije pati od insuficijencije. Poslednja saznanja o suplementaciji, zdravstvenim koristima i rizicima deficita čine ovu temu veoma aktuelnom među stručnjacima.
