Sinergija neomicina i bacitracina u terapiji rana

Globalna prevalenca ljudi sa ranama je sve veća, pogotovo u populaciji starijih ljudi, gojaznih, pušača, ljudi sa šećernom bolešću, nutritivnim deficitima (hipovitaminozama), i lošim socioekonomskim statusom. Kod ovih populacionih grupa, očekivano je usporeno/otežano zarastanje rana, zbog čega je lečenje izazov, a ključ uspeha strpljenje. Rane mogu biti akutne (traumatske) i hronične. U akutne rane spadaju opekotine, laceracije, ogrebotine i oguljotine. Hronične rane nastaju usled usporenog kapaciteta za zarastanje rana i obično se sreću kod starijih ljudi sa hroničnim kardiometaboličkim bolestima. Sa aspekta javnog-zdravlja, posledice neadekvatnog tretmana rana različite etiologije jesu opterećenje zdravstvenog sistema, povećani troškovi lečenja i opterećenost lekara, a sa aspekta pojedinca infekcije, naruženost, psihičke smetnje i smanjen kvalitet života. Uporedo sa prevalencom, raste i znanje o patofiziološkim procesima zarastanja i reparacije rane, ali i potencijalnim metodama lečenja. Tako se u poslednje vreme razvija sve veći broj metoda tj. farmakoloških proizvoda koji sadrže razne farmakološki aktivne principe (imunosupresive za lokalnu primenu, faktore rasta, biološke lekove). Pre odabira modaliteta lečenja, potrebno je notirati faktore rizika za prolongiran i otežan tok zarastanja rana i učiniti adekvatnu kliničku procenu (tip rane, lokalizacija, oblik, ekstenzivnost, prosustvo eksudata, komorbiditeti, farmakoterapija i nutritivni status pacijenta). Kako su rane najčešće posledica traume, nakon inicijalne procene, se, u zavisnosti od stepena i težine povreda kod politraumatizovanih bolesnika, mogu tražiti i biohemijske analize krvi. Tretman uglavnom započinje zavijanjem rana. Zavoji mogu biti interaktivni/bioaktivni, kada pomažu ishrani i hidraciji kože, a mogu imati i antiinfektivna svojstva. Neki od primera bi bili: hidrokoloidni (DuoDERM), hidroaktivni (Kaltostat/Biatain), antiinfektivni (Aqucel Ag, DACC, PHMB) itd. Savremena terapija rana podrazumeva i kombinovane antibiotske preparate (bacitracin/neomicin ili bacitracin/neomicin/polimiksin B).
Bacitracin i neomicin su kombinovani antibiotici za lokalnu primenu (u obliku masti), koji se koriste u lečenju bakterijskih infekcija kože (furunkuli, karbunkuli), opekotina, ogrebotina i posekotina, kao i prevenciji infekcija nakon hirurških intervencija. Nanosi se 2-3 puta dnevno, i to u tankom sloju, kako bi se izbegao rizik od sistemske resorpcije (i posledične nefrotoksičnosti), a primenjuje se 3-7 dana. Mogu se kupiti bez lekarskog recepta. Mehanizam dejstva bacitracina u tretmanu rana podrazumeva inhibiciju transfera mukopeptida kroz ćelijski zid mikroorganizama i defosforilaciju fosforilisanih fosfolipidnih transportera koji izgrađuju peptidoglikan, kao i inhibiciju peptidaza, čime se u konačnici inhibira sinteza ćelijskog zida. Efikasan je kod Gram-pozitivnih sojeva Staphylococcus, Streptococcus, Corynebacterium, Clostridium, i Actinomyces, i kod nekih Gram-negativnih (Neisseria sp). U pogledu farmakokinetike, pokazuje lošu sistemsku apsorpciju (najveću kada se primeni intramuskularno i topikalno, pogotovo kroz oštećenu, erodiranu kožu), odličnu distribuciju u sva tkiva, metabolizam do manjih peptida i eliminaciju renalnim putem. Pre primene, mora se imati na umu nekoliko specifičnosti: 1) Ukoliko se radi o gljivičnoj ili virusnoj infekciji kože, primena bacitracina može povećati razvoj multi-rezistentnih bakterija. 2) Topikalni bacitracin se preporučuje za manja oštećenja i rane, i ne preporučuje se za velika područja kože. 3) U slučaju težih opekotina, dubokih rana, ubodnih rana i animalnih ujeda, potrebno je javiti se hirurgu. 4) Uvek imati na umu potencijalnu nefrotoksičnost. 5) Treba voditi računa i o interakcijama sa drugim lekovima, a posebna upozorenja važe za period trudnoće i laktacije. Neomicin pripada klasi aminoglikozida, i efikasan je pre svega kod Gram-negativnih bakterija.
Cilj vebinara je iznošenje novih stavova o primeni bacitracin-neomicina u lečenju rana različite etiologije i ektenzivnosti.