Rheumatoidni artritis kao deo diferencijalne dijagnoze hroničnih artritisa – put ka uspešnijem lečenju

Pod artritisom podrazumevamo upalu jednog ili više zglobova, koja se manifestuje bolom i/ili otokom zgloba. Praksa pokazuje da se iza bola i otoka perifernih zglobova najčešće kriju reumatoidni artritis i osteoartritis. Osteoartritis  čini najveću grupu oboljenja perifernih zglobova i posledica je prirodnog procesa starenja. Bol i ograničenja u svakodnevnom funkcionisanju su vodeći simptomi, dok je otok zgloba najčešće povremen i prolazan. Reumatoidni arthritis (RA) je najčešća zapaljenska bolest perifernih zglobova. Dominantno zahvata male zglobove prstiju šaka i stopala. S obzirom da se u RA sreću erozivne promene na kostima, zahteva ranu dijagnozu i agresivnu terapiju. Postoje opšte karakteristike na osnovu kojih možemo da razlikujemo ove dve bolesti. Jedna od njih je da degenerativni reumatizam počinje uglavnom posle 50-te godine dok se zapaljenske bolesti javljaju i u ovoj grupi bolesnika, ali češće kod pacijenata koji su u trećoj ili četvrtoj dekadi života, a češće kod osoba ženskog pola.
Druga važna karakteristika je vrsta bola. Kod osteoartritisa se bol uglavnom javlja prilikom pokreta i nakon napora, dok je kod zapaljenskog reumatizma bol potenciran mirovanjem i najjači je ujutru. Naime, jutarnja ukočenost je u reumatologiji ekvivalent bola i značajan je klinički marker zapaljenske reakcije. Ukoliko traje 5-10 minuta ne treba brinuti, ali ako osećaj ukočenosti traje duže od 30 minuta, onda je potrebno da se pacijent što ranije javi reumatologu. Druga odlika bola je dužina trajanja. Iako obe bolesti sadaju u hronične, kod degenerativnog se taj hronicitet meri godinama, a kod zapaljenskog uglavnom nedeljama i mesecima pre postavljanja dijagnoze. Poseban dijagnostički značaj ima distribucija i broj zahvaćenih zglobova. Osnovna karakteristika RA je simetričnost zahvaćenih zglobova, tj. obe šake, oba stopala, oba kolena, dok je kod degenerativnog reumatizma uglavnom prisutna asimetričnost. U obe bolesti su najčešće zahvaćeni mali zglobi prstiju šaka, ali drugačije distribucije. Kod degenerativnog reumatizma su najčešće zahvaćeni proksimalni i distalni interfalangealni zglobovi na prstima šaka i zglobovi koji čine korenove palčeva, dok su u RA dominantno zahvaćeni ručni zglobovi i metakarpofalangealni zglobovi. Koda govorimo o broju zahvaćenih zglobova, kod RA govorimo o poliartritisu (preko 5 zglobova), dok kod osteoartritisa često imamo samo mono (jedan zglob) ili oligoartritis (do 4 zahvaćena zgloba). zapaljenja, sem u fazama sekundarne upale. Kod RA su oni skoro uvek povišeni, a vrednosti C reaktivnog proteina imaju veći značaj od brzine sedimentacije eritrocita.
Nalaz autoantitela. Reumatoidni factor (RF) je glavna serološka karakteristika RA, ali ne i obavezna. U opštoj populaciji srećemo pozitivan RF i kod 5-10% zdravih ispitanika. Znači, pozitivan RF ne znači da pacijent ima RA, kao što i negativan RF ne znači da nema RA. Klinička prezentacija bolesti je vodeći dijagnostički pokazatelj. Poslednjih 10-ak godina se rade i ant-CCP antitela (antitela na ciklični citrilunisani peptid) koja imaju daleko veći dijagnostički značaj i treba ih uvek uraditi. Znači, ako neko ima bolove u malim zglobovima prstiju šaka koji su praćeni jutarnjom ukočenošću preko 30 minuta, otokom i bolom zahvaćenog zgloba i pozitivnim markerima upale, bez obzira na to koliko ima godina i da li ima pozitivan RF, treba da se javi na pregled reumatologu.