Nove perspektive u prevenciji pušenja:uloga zdravstvenih sistema

Relativno novi koncept u društvenoj i medicinskoj sferi je strategija redukcije štetnosti. Ono podrazumeva svođenje rizika na najmanju moguću meru za štetne aktivnosti koje se ne mogu u potpunosti eliminisati ili suzbiti (pr. visokokalorijska ishrana, prebrza vožnja, predugo izlaganje Suncu,…). Ovaj koncept je u najvećoj meri primenjiv i na pušenje, a danas, iako postoji svest o štetnostima duvanskog dima, u svetu i dalje preko milijardu ljudi puši (u Americi preko 34 miliona, od čega svake godine umre preko 480.000). Kao posledica hronične, dugotrajne izloženosti duvanskom dimu razvijaju se dobro utemeljeni zdravstveni rizici, odnosno porast sveukupnog morbiditeta i mortaliteta (cerebrovaskularni insult, dijabetes melitus tip 2, akutni koronarni sindrom). Pored toga, pušenje povećava rizik za ektopičnu trudnoću, prevremeni porođaj, rađanje deteta male telesne mase i sindroma iznenadne smrti odojčeta. Konzumiranje cigareta šteti i nepušačima (efekat pasivnog pušenja) i životnoj sredini (globalno zagrevanje kao posledica emisije ugljen dioksida). Smanjenju štetnosti duvanskog dima u populaciji mogu doprineti: individualna motivacija za prestanak pušenja, prelazak na alternativne proizvode bez duvanskog dima, saradnja zajednice, zdravstvenog sistema i donosilaca odluka u kreiranju javno-zdravstvene politike kojom se jača populacija bez duvanskog dima. Posebno učinkovitim se smatra edukacija stanovništva na nivoima primarne zdravstvene zaštite, jer su često prva karika u zbrinjavanju bolesnih i savetovanju zdravih građana.
Cigarete sadrže preko 7000 različitih hemikalija. Mnoge od njih su toksične poput teških metala i nikotina, a preko 70 su kancerogene. Nikotin je glavni sastojak duvana, odgovoran pre svega za zavisnost od cigareta. Nakon apsorpcije i vezivanja za nikotinske acetilholinske receptore, dovodi do zadovoljstva, dobrog raspoloženja (euforije) i autonomnih simptoma (tahikardija, hipertenzija, tremor). Ipak, The Royal College of Physicians navodi da inhalacija nikotina malo verovatno dovodi do smrtnih ishoda izazvanih pušenjem, a da su karcinom/emfizem pluća/pneumonija i kardiovaskularne bolesti, prevashodno posledica oksidativnog stresa prouzrokovanog štetnim sastojcima pri sagorevanju dima. Danas postoje i bezdimni proizvodi koji stvaraju aerosol od tečnih kapljica i gasa, pa ne dolazi do kondenzacije nusproizvoda sagorevanja i pirolize. Dobar primer progresivnog modela kontrole duvana i implementacije strrategija za smanjenje štete su skandinavske zemlje (Švedska) gde su manje štetne alternative od cigareta značajno redukovale mortalitet od posledica duvanskog dima. Smatra se da bi se implementacijom švedskog modela, moglo spasiti i do 3.5 miliona života širom sveta. Danas se sve veći broj studija i kompanija posvećuje upravo ljudima koji ne mogu da ostave cigarete, a sa ciljem redukcije štete. Osnovni postulati ovakvog principa su: razvoj platforme, procena: toksikološka (laboratorijski model), klinička (kliničke studije) i dugoročna (postmarketinške studije), percepcija i ponašanje (studije uticaja). Poznati su i protektivni faktori u pogledu redukcije rizika od razvoja maligniteta: prestanak pušenja pre 35. godine, trajanje pušačkog staža, bela rasa, odsustvo komorbiditeta (astma, hronična opstruktivna bolest pluća, imunodeficijencija, hipertenzija). Ovakve korelacije su izrazito korisne sa preventivnog aspekta, pogotovo za populacione grupe koje su nedovoljno obuhvaćene u naučnim studijama, pa se personalizovanim porukama može postići više nego neselektivnom obraćanju celokupnoj naciji.
Pored fizičkog blagostanja (disajna funkcija, osećaj ukusa, energija), prestanak pušenja doprinosi boljem mentalnom zdravlju, emotivnim porodičnim i prijateljskim odnosima. Ukoliko se zakasni sa prevencijom, osobi koja konzumira cigarete se može pomoći bihejvioralnom terapijom ili lekovima (bupropion hidrohlorid, aminoketoni, vareniklin tartarat).
Ipak, najvažniji segment primarnog zdravstvenog sektora je eliminacija rizika za bolest u presimptomskoj fazi ili sprečavanje progresije bolesti. S obzirom na prevalentnost u opštoj populaciji i komplikacije, tu se pre svega podrazumeva smanjenja broja pušača, a idealno bi bilo na svim nivoima zdravstvene zaštite.